Lideri zemalja članica NATO-a, drugog dana samita u Vilnjusu, saglasili su se da Ukrajina može prečicom u NATO, ali tek kad oružje utihne – kad ispuni uslove i kad se sve članice saglase.
Za predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je u Litvaniju došao i po bezbjednosne garancije, to nije idealan odgovor, ali kaže, razumije oprez članica.
Utvrđene su i promjene koje poslije Samita čekaju NATO.
Prekretnica – tako se karakterišu promene koje poslije Samita u Vilnjusu čekaju NATO. Generalni sekretar Jens Stoltenberg, nazvao ih je najsveobuhvatnijim odbrambenim planom u decenijama od Hladnog rata – 300.000 vojnika trebalo bi da bude spremno da na bezbjednosni izazov u Evropi reaguje brzo.
Od Samita u Vilnjusu Stoltenberg računa i novo poglavlje u odnosima NATO-Ukrajina.
“Moramo osigurati da, kada se rat završi, budu na snazi kredibilni aranžmani za bezbjednost Ukrajine kako se istorija ne bi ponovila. Pozdravljam obećanje mnogih država članica o davanju dugoročne bezbjednosne pomoći Ukrajini. To će pomoći u odvraćanju bilo koje buduće agresije od strane Rusije”, kaže Stoltenberg.
U Savjetu NATO-Ukrajina sa Švedskom svi svi su jednaki, kaže Stoltenberg. Savjet bi trebalo da ojača političke veze Alijanse i Kijeva. Ukrajina može prečicom u NATO, ali tek kad oružje utihne – kad ispuni uslove i kad se sve članice saglase.
“Ukrajina se bori i potpuno razumije da ne može da postane član NATO-a dok rat traje na našoj teritoriji. To je apsolutno jasno, ali sam vidio važne signale posijle bilateralni sastanaka koji ukazuju na to da će Ukrajina postati članica NATO-a, kada se budu ispunili uslovi, kada bude bezbjedno na našoj teritoriji”, kaže Zelenski.
Bajden: Prijem Ukrajine u NATO bi bio preuranjen
Prijem bi bio preuranjen, rekao je američki predsjednik pred Samit. Na Samitu, u društvu lidera G7 i poslije razgovora sa Zelenskim, objašnjava kako će sve saveznice nastaviti da pomažu Kijevu. Sedam najrazvijenijih država usvojilo je i zajedničku deklaraciju o pomoći Ukrajini.
“Danas su članice G7 predstavile zajedničku deklaraciju o podršci Ukrajini i jasno su stavile do znanja da će naša podrška trajati dugo u budućnosti. Pomoći ćemo Ukrajini da izgradi snažnu i sposobnu odbranu na zemlji, u vazduhu i na moru. To će biti snaga stabilnosti u regionu i odvratiće bilo koju prijetnju”, kaže predsjednik SAD Džozef Bajden.
Šolc: Pružiti podršku Ukrajini na konkretan način
Olaf Šolc, kancelar Njemačke, navodi da je sada važno pružiti podršku Ukrajini.
“Sada je važno podržati Ukrajinu na veoma konkretan način. Postigli smo niz dogovora o obuci ukrajinskih vojnika. Riječ je o veoma velikom broju, mi garantujemo za to i nastavićemo da ih obučavamo”, kaže Šolc.
NATO se širi, šta Turska traži
Prethodnim prijemom Finske, a onda i turskim podizanjem rampe za Švedsku, NATO je zaokružio prisustvo na sjeveroistočnom krilu. Erdogan sada očekuje da EU odmrzne pregovore zaustavljene poslije pokušaja puča u Turskoj 2016.
“Nastavićemo ratifikaciju članstva Švedske u NATO-u, slanjem nacrta ugovora od sedam tačaka u naš nacionalni parlament koji je trenutno na odmoru. Čim ponovo počne da radi, proces će brzo biti završen. I predsjednik Bajden i državni sekretar Blinken rekli su mi da će raditi na isporuci aviona F-16 Turskoj. Ako obje strane – i ruska i ukrajinska prihvate našu ponudu da budemo posrednici u pregovorima, rado ćemo je prihvatiti”, kaža Redžep Tajip Erdogan.
Kada Švedska poslije dva vijeka vojne neutralnosti postane 32. NATO članica, u Vilnjusu se tumači, Rusija neće imati nekontrolisani pristup Atlantiku. Svih pet nordijskih zemalja biće dio saveza, a u Helsinkiju već sutra sa liderima Finske, Švedske, Norveške, Islanda i Danske razgovaraće američki predsjednik.
(RTS)
