– To naravno da nije tačno. Trenutno, kada je čitav svet obuzela propaganda, kada niko ne traži istinu i suštinu, rezolucija će samo naneti štetu. Ali ako pogledamo dugoročnije, njen efekat u decenijama ispred nas postaće drugačiji. Kada se promene sistemi, a to je neminovno, istoričari budućih generacija na ovaj dokument će gledati kao na simbol nepravde jednog vremena – kaže Pavlović.
Povodom sjednice Generalne skupštine UN, koja je zakazana za 23. maj, još jednom se oglasio i izraelski istoričar i stručnjak za holokaust i ratne zločine Gideon Grajf poručujući da bi izglasavanje ove rezolucije o Srebrenici bio opasan presedan.
– Ovo bi moglo dodatno politizovati istorijske tragedije i ometati napore ka istinskom pomirenju i razumijevanju – istakao je Grajf koji je bio i predsjednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine.
Slično mišljenje je iznio i direktor Centra “Simon Vizental” Efraim Zurof poručujući da se nada da rezolucija o genocidu u Srebrenici neće biti usvojena, navodeći da su Ujedinjene nacije najgore mjesto za glasanje o tom pitanju jer je riječ o “političkom glasanju, a ne istorijskoj analizi”.
– Definicija genocida jeste namjera da se izbriše, da se potpuno ukloni nacija, zemlja ili određena etnička grupa. Kako možemo da zločin u Srebrenici nazovemo genocidom ako su srpske trupe dopustile da 25.000 od 33.000 ljudi koji su bili u Srebrenici ode kući bez da ih povrijede na bilo koji način – ukazao je Zurof.
Iza kulisa
Na pitanje u kojoj mjeri će zakulisne radnje i pritisci na male države uticati na ishod glasanja o rezoluciji, Grajf kaže da je zaista zabrinjavajuće da zakulisne radnje i pritisci na određene članice UN mogu uticati na proces donošenja odluka i glasanja u Generalnoj skupštini. Smatra da takav neprikladan uticaj podriva integritet procesa odlučivanja i ugrožava objektivnost konačnog ishoda.
– Zato je od suštinskog značaja da se odluke ove veličine donose na osnovu činjeničnih dokaza, temeljne analize i razmatranja širih implikacija na regionalnu stabilnost i međunarodne odnose. Svaki pokušaj da se izvrši neprikladan pritisak ili manipuliše procesom donošenja odluka podriva principe transparentnosti, pravičnosti i poštovanja prava suverenih nacija da donose nezavisne presude – kaže Grajf.
Smatra i da će rezolucija, ukoliko bude usvojena, otvoriti Pandorinu kutiju sličnih optužbi u drugim dijelovima svijeta, te da se on plaši jednog takvog scenarija. Dodaje i da insistiranje na označavanju srpskog naroda kao genocidnog u kontekstu Srebrenice odražava duboko zabrinjavajući trend politizacije istorijskih tragedija.
– Krajnji cilj iza ovakvog insistiranja može varirati, ali često uključuje geopolitičke interese, domaće političke obzire i pokušaje oblikovanja istorijskih narativa za stratešku prednost – naveo je Grajf.
Istoričar Predrag Marković kaže da ozbiljni naučnici, kao što je Dirk Mozes, smatraju da je sam koncept genocida veoma sumnjiv, jer zamagljuje mnoge druge zločine protiv civila kao što su bombardovanja gradova, kolateralna šteta, pa čak i sankcije.
– Inflacija upotrebe te prejake reči genocid zaista ne doprinosi pomirenju, pa čak ni razumevanju istorije. Ona može da ima veoma štetne posledice. Reč genocid se koristi površno i zloupotrebljava u političke svrhe. Kada se tako prejakom rečju nazove nešto što nema strahotnu veličinu “pravog” genocida, opravdano se javlja strepnja da takva upotreba banalizuje i relativizuje one događaje koji su nesumnjivo genocidi – poručio je Marković.
Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost navodi da oni koji su činili najstrašnije genocide kroz istoriju, Njemačka i Ruanda, iniciranjem rezolucije o Srebrenici u UN sada pokušavaju da urade reviziju istorije. Kategoričan je i da će ova rezolucija umanjiti značenje i težinu riječi genocid, koja je smišljena da opiše najstrašniji zločin koji može da sprovede ljudska ruka.
Blažić napominje da kod samog termina genocid postoji problem zato što je on kao takav definisan 1948. godine, zbog čega genocidi koji su se desili prije toga ne mogu tako da budu okarakterisani u UN.
Dodaje da zbog toga genocid Turaka nad Jermenima iz 1915. godine nije mogao da bude usvojen u UN, ali da su skupštine pojedinačnih država to usvajale, poput Francuske koja je u svojoj skupštini usvojila da se desio genocid nad Jermenima 1915. godine.
– Svakako imate Drugi svetski rat, genocid u NDH, u Africi, u Ruandi se desio genocid kada je ubijeno više od 800.000 pripadnika drugog plemena. To su neki primeri koji su nesporno genocid i kada uporedite zločin koji se desio u Srebrenici sa ovim epohalnim stradanjima Jermena, Jevreja, Srba u NDH, vidi se da je ovo čisto politička rezolucija – izjavio je Blažić.
Istoričar Bogdan Živković sa Balkanološkog instituta SANU, a komentarišući najave da će Crna Gora glasati za ovu rezoluciju, istakao je kako je očigledno da se ova zemlja našla pod velikim pritiskom SAD.
Glavna meta
Živković je rekao da su amandmani koje je predložila Crna Gora pokušaj premijera Spajića da sačuva svoju vladu koja umnogome zavisi od Srba, kao i da umiri veliki dio javnosti koji se protivi donošenju rezolucije o Srebrenici. Dodaje i da, prema onome što trenutno znamo, može očekivati da će rezolucija o Srebrenici biti usvojena, ali i da je od izuzetne važnosti da se minimizira njen legitimitet.
Što se tiče drugog crnogorskog amandmana, koji je odbijen od strane sponzora rezolucije, a koji je govorio o nepovredivosti Dejtonskog sporazuma i očuvanju sadašnjeg uređenja BiH, Živković kaže da je rezolucija, u stvari, pokušaj izvlačenja iz fragilnog balansa koji je nastao nakon rata.
– I ovde se radi o tome da i ta rezolucija potcrtava da Amerika radi ono što govori da ne radi. Dakle, ovom rezolucijom se kaže da se ne narušava ustavno uređenje BiH, a zapravo se na tome radi. To je neka vrsta retoričke varke SAD kojom se pokušava sakriti ono što je istina, a to je da je glavna meta toga dejtonsko uređenje Republike Srpske – zaključio je Živković.
Važna bitka
Sociolog Vladimir Vuletić smatra da se pitanje rezolucije o Srebrenici tiče svih Srba u regionu, navodeći da se radi o važnoj bitki.
– Kada se povede pitanje genocida, ako je neko nekoga optužio za tako strašne stvari, onda se polazi od pretpostavke da to nije činio potpuno besmisleno, i jako vam je teško da se suprotstavite i kažete da nešto nije. Iz tog razloga je čitava ova priča pokrenuta, sada je ulog mnogo veći – ocijenio je Vuletić.
