Naravno, sjećanja na treće vezano olimpijsko zlato u Parizu su i dalje svježa, posebno zbog načina na koji je osvojeno. Kapiten Jakšić je dosad osvojio osam zlata (tri puta Olimpijske igre, dva puta evropski šampion, Svjetsko prvenstvo, Svjetska liga) i ističe da mu je ovo ipak najdraže. Prvo zlato je osvojio protiv Hrvatske, tada sa 18 godina.
– Definitivno mi je ovo najdraža medalja koju sam osvojio upravo zbog tog nekog turbulentnog puta koji smo prošli svi zajedno. Nismo imali medalju tri godine i loše smo počeli na Olimpijskim igrama, ali nismo gubili nadu i veru u svoje mogućnosti. Zbog svega što smo prošli to mi je najdraža, mada i ona protiv Hrvatske. Prva medalja, bio sam mlad i još nisam znao ni šta igram ni kako da se ponašam s momcima. I ona ima specijalno mesto, mada mi je od olimpijskih ova najdraža. Iskreno, nadam se da ćemo vas nakon ovako lepih najava i prijema i dalje obradovati medaljama sa velikih takmičenja i da ovo nije kraj što se tiče uspeha – rekao je Jakšić.
Saigrač iz reprezentacije Radomir Drašović ističe da kapiten nije gubio nadu ni nakon remija protiv Japana ni teškog poraza od Australije.
– Verujem da smo samo mi i naši najbliži verovali u uspeh. Dobro, možda i Juga koji sad dobacuje (Jugoslav Vasović bio u sali). Na kraju je ispala zaista najlepša priča. Ćutali smo, radili i verovali u sebe. Sad kad se setim kako je loše krenulo, ali ispalo je zbog toga još slađe. Od ponora do najsjajnijeg odličja. Najbitnije da nismo sumnjali u sebe. Evo, kad ste pitali, šta nam je kapiten rekao nakon dva meča: “Ne brinite, braćo, možemo mi to”. To je nešto što je ostalo najupečatljivije tokom turnira – istakao je Drašović.
A ono po čemu će se pamtiti Pariz, osim zlata, je i sjajan gol Nikole Jakšića protiv Grčke u posljednjoj sekundi za plasman u polufinale.
– Iskren da budem, ubeđen sam da sad šutnem još 50 ili 100 puta, mislim da ne bih gol pogodio. Gledam na taj gol kao na nagradu za naš kolektivni trud, muku i sve što smo prošli zajedno. Nadam se da više nećemo imati momenata da ćemo čekati kraj utakmice da to rešimo, verujem da će to biti ranije kao u polufinalu i finalu i da smanjimo i sebi, ali i vama stres – uz osmijeh je istakao kapiten.
Mnogi su nakon perioda bez trofeja sumnjali u budućnost srpskog vaterpola. Međutim, nakon zlata je opet drugačija situacija.
– Ma sigurno je da srpski vaterpolo ima budućnost. Uvek gledamo optimistično u to i verujemo da možemo da budemo pravi i u narednom periodu. Ne bih da otkrivam detalje, ali sam siguran da naš sport ima lepu i uspešnu budućnost – dodao je Drašović.
Ove sezone Radnički će igrati u Ligi šampiona. Njegovi rivali u grupi će biti Ferencvaroš, koji brani titulu, te Jadran Split i Dinamo Tbilisi.
– To je mentalitet koji ovaj tim ima i zbog koga sam i došao, da svaku utakmicu idemo na pobedu. Bez obzira na to što je Ferencvaroš glavni favorit u grupi, a i čitave Lige šampiona, mi idemo na pobedu u svakom meču. Ne znam da li ćemo uspeti, ali moramo u to da verujemo. Nova ekipa je, biće teško, ali naš stav se ne menja. Već u oktobru ćemo videti od čega smo sastavljeni – poručio je Jakšić.
Sa njim je saglasan i Drašović.
– Ekipa je napravljena tako da moramo da razmišljamo o najvišim ciljevima, tako treniramo i tako se motivišemo. Zaista, duga je sezona, sigurno će biti mnogo utakmica jer igramo na četiri fronta. Šta donosi naredna utakmica, nikad ne znamo. Poučeni iskustvom od ovog ljeta da ništa nije nemoguće, verujem da ova ekipa može da učini dosta ove sezone.
Vaterpolisti su, pored sportskih uspjeha, takođe i fakultetski obrazovani. S obzirom na to da tokom sezona često imaju i po tri velika reprezentativna takmičenja uz klupske obaveze, sigurno da je bilo veoma teško sve stići. Upravo je kapiten Jakšić propustio jedan turnir zbog ispita.
– Hvala Bogu, Nikola i ja smo završili studije, ali bilo je zaista teško sve te obaveze postići i uskladiti. Ipak, možemo reći da smo imali veliko razumevanje profesora što se tiče termina i kako da polažemo gradivo i ono što smo propustili. Imali smo dogovor i uz dobru saradnju mnogo postigli – jasan je Drašović.
Zlatni momci su oduševljeni dočekom u Banjaluci. Bili su i gosti predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika. Ne samo oni već i ostali vaterpolisti Radničkog zahvalili su na sjajnom prijemu.
– Zaista smo bili sjajno dočekani. Uživali smo tokom kompletnog boravka u Banjaluci, nadam se da će saradnja biti nastavljena i tu smo da vam pomognemo kako god možemo. Svi su nas odlično primili, uživali smo družeći se s mališanima. Zaista je sve bilo prelepo i osećali smo se kao kod kuće – poručio je Jakšić.
Stevanović nas “ubija”
Jakšić je nakon tri godine u Novom Beogradu pojačao Radnički, gdje će opet sarađivati sa selektorom Srbije Urošem Stevanovićem koji je trener ekipe iz Kragujevca.
– Svakako da je to jedan od razloga što sam došao. Da sam znao da će se ovako jako trenirati, onda nikad ne bih došao. Nadam se da će to videti jer je sad bolestan, a ostali igrači neće ili ne smeju da mu kažu. Ha-ha, šalu na stranu. Bio je sigurno faktor, idemo da radimo dobro, da se uigravamo i nadamo se najboljem. Ovo je novi tim. Stvarno verujem da je ekipa sjajna i da može puno da uradi iako će biti uspona i padova tokom sezone – rekao je Jakšić.
Igrali za Jelenu
Vaterpolisti Borca poraženi su u prijateljskom meču od kragujevačkog Radničkog sa 11:21 (2:3, 4:5, 3:8, 2:5). Ovaj meč imao je humanitarni karakter jer je sav prihod namijenjen za liječenje Jelene Karajice, koja boluje od Kronove bolesti. U taboru domaćina najefikasniji je bio Boris Ičagić sa šest golova, dok su kod Kragujevčana, koji su učesnici Lige šampiona, bolji pod ostalih bili Bogdan Gavrilović sa šest i Lazar Antić sa pet pogodaka.
