Mladim ženama koje treba da postanu majke teško je da nađu i zadrže posao. Poslodavci, po pravilu, nisu oduševljeni idejom da plaćaju trudničko i porodiljsko odsustvo. Logika nalaže da pomislimo da su žene poslije 45. godine idealne radnice. Praksa pokazuje nešto drugo. Jesu li im zagarantovane jedino krpa i metla?
Za žene 45+, metla, džoger i krpa su jedino sredstvo za preživljavanje, bez obzira na stepen obrazovanja, ali je zato fizička aktivnost zagarantovana – ovo je izjava 48-godišnje dizajnerke koja dugo ne radi u struci.
Ujedno je i članica Udruženja “Žene na prekretnici” koje se niz godina bori da se to promijeni.
“Najveći problem je taj što poslodavci imaju predrasude da su najefikasniji radnici između 30 do 45 godina i između kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti biraju mlađe od 45 godina”, navodi Mima Perišić, predsejdnica UO “Žene na prekretnici”.
Često, dodaje naša sagovornica, poslodavci ne pitaju šta znaš, nego koliko imaš godina. Drugi razlog su niske kvalifikacije – većina nezaposlenih žena ima osnovnu ili srednju stručnu spremu. Više od 44 odsto tih žena čeka na posao duže od 10 godina.
“Nude se samo poslovi za muškarce – vozače, građevinske radnike. Žene se ne primaju na obuku za varioce”, kaže Perišićeva.
U ovom momentu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje skoro 33.500 žena čeka posao. Prema njihovim podacima najteže je ženama starijim ode 55, ali za njima odmah slede one ispod pedeset. Uglavnom imaju srednju školu, neretko gimanziju i nude im se uvek isti poslovi.
“Koji su manje plaćeni kao što su trgovina, uslužne delatnosti, turizam, prosveta, zdravstvo. Poslovi koji su plaćeniji, poslodavci traže muškarce”, navodi Dragana Povrenović iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Žene sa fakultetom gotovo nikada ne odbijaju nijedan posao, čak ni onaj koji je daleko ispod njihovih kvalifikacija. A među njima je na evidenciji nezaposlenih dosta inženjerki.
“Inženjerke, mašinska, rudarska, baš mi je danas poslodavac tražio inženjera, ali mora da bude muškarac, da ide na teren. Pa, i žena će na teren”, kaže Povrenovićeva.
Čekajući posao, mnoge žene su izgubile samopouzdanje, znanja nekada stečena, pa i radne navike. Zato se i u Udruženju “Žene na prekretnici” trude, a delom su to i postigli, da se za tu kategoriju nezaposlenih žena uvedu posebne mjere i programi. S jednim ciljem – da imaju prednost prilikom zapošljavanja, poslije pitanja: koliko imaš godina?