Početna Najnovije Novosti Društvo

Vrijedi li se prisjećati neprijatnih događaja

Od čega zavisi šta je za koga neprijatna situacija? Kako nastaje odbrambeni mehanizam i kada je važno čuvati ga ili ukinuti? Postoji li način da se pripremimo na neprijatne situacije ili da promjenimo način reagovanja na njih?

Kada se nekome nešto dogodi prvi put, to umnogome može da preboji sve kasnije slične događaje. Još ukoliko je to bilo neprijatno iskustvo, i ukoliko na pravi način nakon tog neprijatnog iskustva ne obradimo neprijatne informacije, i shvatimo šta nas je to toliko uznemirilo, sve slične druge situacije mogu prilično da onesposobe ličnost i da joj ne dozvole da se kasnije razvija, naglasila je prof. dr Vesna Dukanac, psihijatar i psihoterapeut.

Na pitanje zbog čega bismo se upuštali u mozganje o nekadašnjim lošim iskustvima, ako ona bole, čak možda i više nego u trenutku kada su se desila, prof. dr Dukanac napominje da „nema rasta bez bola“.

„Te obrade sigurno bole, ali je potrebno suočavati se sa tim polako. Postoje neke situacije kada prosto zanijemite, no kasnije bi trebalo da se vratite na događaj i suočite se sa njim. Nekome to ide brže, nekome sporije, ali je da se to prođe. Neophodno je prihvatiti bol i obraditi ga na pravi način, kako ne bi bilo zaostalih, nezrelih mehanizama odbrane koji će nam kasnije falsifikovati realnost“, smatra prof. dr Vesna Dukanac, psihijatar i psihoterapeut.

Gošća emisije Među svetovima svet objasnila je da postoje zreli, neurotski i nezreli odbrambeni mehanizmi koji se aktiviraju pri suočavanju sa neprijatnim situacijama i da su oni uvijek nesvjesni.

„Što više u svom repertoaru imamo zrelih mehanizama odbrane kao što su humor, sublimacija, altruizam, to smo sposobniji da se nosimo sa neprijatnostima u životu. Neurotski mehanizmi dovode do sopstvenih miniranja“, ističe profesorka.

Vesna Dukanac ukazala je da su najpoznatiji neurotski mehanizmi odbrane potiskivanje, racionalizacija, intelektualizacija i formativna reakcija.

„Intelektualizacija je česta kod obrazovanih ljudi, koji su nespremni da se suoče sa svojim emocijama. Kada ih nešto pitate i očekujete emotivnu reakciju, oni umjesto odgovora počinju da ‘pametuju’. Reaktivna formacija je kada ste, na primjer, vrlo nesvjesno ljubazni prema osobi koja vam se ne dopada, jer se tako branite od sopstvenih negativnih osjećanja“, objašnjava Vesna Dukanac.

Navela je da je jedan od najučestalijih nezrelih mehanizama odbrane kada od sebe potpuno otcepimo svoja osjećanja, što se naziva ‘spliting’, koji u slučajevima velikih trauma može biti koristan dok se ne preduzme postepeno suočavanje.

Da li je ljutnja mehanizam odbrane?

Psihoterapeutkinja Dukanac je rekla da se ljutnja ne može smatrati mehanizmom odbrane, jer je to svjesna radnja.

„Ljutimo se na nekoga jer nas je takao u slabu tačku. To znači da je sagovornik dirnuo u naš narcisizam, čija je negativna strana nesigurnost. Kada se ljutimo na nekoga, uvijek se osjećamo nedovoljno dobri. To zapravo znači da nismo sigurni da li smo dobri ili ne, što zahtjeva spoljašnju potvrdu. Ako je ne dobijamo, onda se ljutimo“, objasnila je prof. dr. Vesna Dukanac, koja je dodala da se nesigurnost krije i iza arogancije, koja je takođe u službi mehanizma odbrane.

 

Podijeli