Mandatar za sastav nove vlade, Radovan Višković nastaviće i ove sedmice konsultacije sa političkim partijama koje čine vladajuću većinu, a kakav će na kraju biti raspored snaga stranaka po resorima i ko će dobiti koliki dio kolača u vlasti, ostaje da se vidi.
Za sada se jedino zna da na učešće u vlasti, pored SNSD, računaju i Socijalistička partija, DEMOS, Ujedinjena Srpska, DNS, SPS, NPS i Pokret za državu.
Iako neki od lidera tih stranaka tvrde kako im fotelje navodno nisu bitne i kako u vlast ulaze “radi očuvanja Republike Srpske”, jasno je da svi oni imaju svoje zahtjeve pod kojima ulaze u vlast.
Neki su te zahtjeve iznijeli javno, poput lidera SP, Petra Đokića koji je rekao kako je, na bazi glasova koje imaju, potpuno logično da dobiju tri ministarstva, a slično želi i DEMOS, koji ima pet poslanika u NSRS i jednog u Parlamentarnoj skupštini BiH, dok je lider NPS izrazio očekivanje da će dobiti dva ministarstva, iako se njegova stranka na izborima izborila tek za tri poslanika, od kojih je dvoje ušlo zahvaljujući kompenzaciji.
Ako NPS dobije dva ministarstva, da li će onda SP i DEMOS dobiti tri, i kako će se onda “provesti” ostalih pet partija koje će biti dio vlasti, ostaje da se vidi u narednim danima.
Ono što se nameće kao pitanje jeste da li je moguće da SNSD zadovolji apetite svih koalicionih partnera, a da pri tome ne zanemari vlastitu stranku i ljude u njoj, i koliko su široke koalicije dobar izbor za vlast?
Politikolog Vojislav Savić ističe da je sasvim sigurno da na kraju niko unutar koalicije neće biti zadovoljen u potpunosti, ali da to i jeste suština kompromisa.
– Dakle svi će morati da se odreknu nekog dijela svog apetita. Sa druge strane, mora se uvažiti i ukupno učešće u smislu broja glasova, to jest da se ta simetrija u broju glasova i podršci naroda prenese i na sastav vlade i učešće u rukovođenju javnih preduzeća – kaže Savić za Srpskainfo.
On ističe da “nije poenta samo u sastavu vlade, nego i u raspodjeli direktorskih mjesta i ostalih pozicija “po dubini”, kako se to kolokvijalno kaže.
– Sastav Vlade je samo najvidljiviji segment u raspodjeli koalicionog kolača, dakle treba uzeti u obzir i druge segmente vlasti – ističe Savić.
On kaže da su, po nekom dosadašnjem iskustvu, široke koalicije odgovarale malim strankama u smislu da nemaju veliku odgovornost u javnosti, a uzimaju učešće u vlasti.
Komentarišući neslaganja pojedinih partija unutar koalicije, poput SP i SPS ili, pak, DNS-DEMOS-NPS, Savić ističe da su ona potpuno nebitna.
– Unutrašnja neslaganja tih malih stranaka su nebitna, jer to nisu ideloška neslaganja nego personalna, interesna. Nemaju oni kapacitet da to dignu na viši nivo niti mogu da uslovljavaju bilo koga svojim ličnim nesporazumima. Održivost koalicije isključivo zavisi od volje SNSD da to sve drži na okupu – zaključuje Savić.
