Priča da je oduvijek željela da bude pilot i da je tu ljubav razvila zahvaljujući očevoj profesiji koji je život podredio vojnom pilotiranju.
– Još u najranijem detinjstvu u meni se javila velika želja za letenjem. Kada bi otac otišao na posao, pitala sam se kako li on to upravlja avionom i kako izgleda leteti. Iz tog dečijeg maštanja rodila se strast i želja za letenjem. Umesto da postanem vojni pilot, život me je odveo u civilno vazduhoplovstvo u kojem dan-danas uživam – ispričala je Marčeta za „Glas” i dodala da joj je osim oca uzor bila i ruska nebeska heroina Svetlana Kapanine, čije je akrobatske letove voljela da gleda u djetinjstvu.
Letenje kod mnogih ljudi izaziva nervozu pa čak i panične napade, a kod Marčete isključivo sreću i ispunjenje sna. Prvi put za upravljač aviona sjela je prije 11 godina na Pilotskoj akademiji u Vršcu, a u pitanju su bile komande „cesne 172”.
– Bio je to veličanstven osećaj, kao da tu oduvek i pripadam. Letenje je moja velika ljubav, izvor radosti i smiraj. Nikada u meni nije izazivalo ni najmanju dozu straha. Bila sam luckasto dete, uvek željno adrenalina i uzbuđenja. Obožavala sam luna-parkove i govorila sebi da je to moja obuka za vojnog pilota. Imala sam „stomak za sve” – naglasila je Marčeta.
Odmah po završetku osnovne škole željela je upisati Vojnu gimnaziju i krenuti očevim koracima, ali zbog njegovog neslaganja sjela je u klupe Zemunske gimnazije.
– To nije ugasilo moju strast za letenjem. Kada sam napunila 21. godinu upisala sam Pilotsku akademiju u Vršcu gdje sam stekla dozvolu profesionalne pilotkinje. Stečeno znanje i veštine usavršavala sam obučavajući se za poseban tip aviona. Bio je to „boing 737” na kojem sam i dobila svoj prvi posao u „Er Srbiji” – kazala je Marčeta.
Na poziciju kopilota aviona tip ATR72 prešla je 2022. godine gdje je ostala sve dok nije upućena na kapetansku obuku.
– Postati prva žena koja je zvanje kapetanice stekla unutar „Er Srbije” i prva žena kapetan na ATR floti za mene predstavlja vrhunac karijere, kao i krunu mog višegodišnjeg truda, rada i vere u sebe. Na putu do te pozicije bilo je teških i izazovnih perioda, mnogo odricanja i rada na sebi. Verujem da nema zanimanja koje ne zahteva određena odricanja i u tom smislu ni posao kojim se ja bavim se ne razlikuje mnogo od drugih – rekla je Marčeta.
Profesija pilota je veoma atraktivna, a Marčetu izuzetno veseli kada čuje da neka djevojka želi krenuti njenim putem.
– Vidim u svakoj od njih nekadašnju sebe i stoga mi je neizmerno zadovoljstvo i čast biti im uzor. Srećna sam što kroz moj primer devojčice i devojke koje dele ljubav ka letenju i avijaciji mogu videti da su snovi ostvarivi. U pilotskoj kabini „Er Srbije” na pozicijama kapetana i kopilota sve češće se nalaze žene. Pored mene, ima još osam žena u letačkoj posadi srpske nacionalne avio-kompanije i u kokpitu zaista nema mesta diskriminaciji.
Između kolega i koleginica uvek postoji obostrano poštovanje i podrška – kazuje Marčeta.
Razlika u upravljanju automobilom i avionom je, prema Vanjinim riječima, ogromna a ona prednost daje letenju jer, kako kaže, na nebu nema semafora.
– Jedna zanimljivost koja je vezana za tip aviona kojima upravljam jeste to da mogu njime ići u rikverc dok sam na zemlji. Ostali avioni čekaju na posebnu vrstu vozila koja se kači na njih da bi ih „izgurala” na aerodromsku površinu, a ja to mogu ATR-om bez ičije pomoći – izjavila je Marčeta.
Osvrćući se na mane svog profesionalnog poziva, Marčeta kaže da zbog stalnih putovanja nerijetko i noću, mijenja dan za noć usljed čega trpi san te da je zbog radne dinamike nerijetko prinuđena preskočiti porodična i druženja s prijateljima, što joj oni ne zamjeraju.
UDVARANjE
Tokom životne i pilotske karijere Vanja Marčeta kaže da je bilo bezbroj zanimljivih situacija koje su izazivale osmijeh na licu, a u sjećanju su joj posebno ostale one koje se odnosne na udvaranje pripadnika jačeg pola.
– Bilo je situacija kada su se neki momci zarad udvaranja pretvarali da su piloti ne znajući za moju profesiju. To se uvek završavalo komično – prisjetila se Marčeta.
