Novinar i publicista Vuk Bačanović na svom Fejsbuk profilu je objavio stavove bivšeg predsjednika Češke Vaclava Klausa iz 2014. godine u vezi sa Ukrajinom.
“Evo šta je Vaclav Klaus, bivši češki predsjednik o Ukrajini napisao još 2014. Sve stoji i danas:
1. Ukrajina u svom današnjem obliku je u znatnoj meri veštačka celina, koja je postala samostalna država tek kao posledica raspada SSSR pre dvadeset godina.
2. U toj tvorevini na jednoj strani stoje teritorije na zapadu zemlje, koje nikada nisu bile deo Ruskog carstva (Podkarpatje, Galicija, i druge oblasti), i koje su pripojene SSSR-u tek po okončanju 2. Svetskog rata, teritorije obeležene borbom za ukrajinsku samostalnost (i na strani nacista), i, na drugoj strani, od 18. veka čisto ruske oblasti (Krim, Odesa, istok zemlje), za koje je oamostaljenjene Ukrajine značilo istrgnuće iz celine naroda kojem pripadaju.
3. Očigledno veštačka priroda te državne tvorevine i različite predstave njenih stanovnika o budućnosti i usmerenju od samog početka paralizovale su njen politički život. I iz Praga se to moglo jasno videti. Svoje doprinos dali su i nesprovedena transformacija zemlje, teško nasleđe komunizma i ekonomski i politički haos poslednjih dvadeset godina.
4. Ukrajina je ostala, jer nije moglo da bude drugačije, zemlja duboko privredno ukotvljena u postsovjetski prostor, na mnogo načina vezana i zavisna od Rusije. To je prirodno, i ne postoji nikakva prečica kojom bi takvo stanje moglo da se izmeni.
5. Za Rusiju je Ukrajina više od najbližeg inostranstva, u koje spadaju, na primer, Estonija, Tadžikistan ili Azerbejdžan. To je istorijska kolevka njene državnosti i kulture, dom desetak miliona Rusa.
6. U takvoj situaciji predstava nekih ljudi u Evropi, a čini se i vodećih predstavnika EU, kao i predstavnika sadašnje Češke Republike, a naročito političkih aktivista, da je moguće dopustiti sukob o orijentaciji Ukrajine i voditi borbu o njenom usmerenju na Zapad ili Istok, ignoriše stvarnost. To zemlju vodi u nerešiv sukob, koji može da se završi jedino kao tragedija.
7. Zadržati Ukrajinu u njenom objektivno postojećem geopolitičkom položaju kao samostalnu i istovremeno funkcionalnu i prosperitetnu državu isziskuje dugoročno ogromnu meru uzdržanosti i diplomatskog umeća, kako od njenih političara, tako i od njenih inostranih partnera. Na sve strane, nažalost, svedoci smo upravo suprotnog.
8. Sa strane Zapada pothranjivanje ambicija i iluzija radikala sa zapada Ukrajine, da u stvarnosti postoji izbor među Istokom i Zapadom, a da su EU i SAD u stanju da Ukrajinu kao jedinstvenu celinu ne samo podrže, već i održe u njenom zapadnom usmerenju, predstavlja veliku neodgovornost. Takav jasan i čvrst interes i spremnost da se za njega podnesu žrtve u stvarnosti na Zapadu ne postoji. Zapad je doprineo raspirivanju krize, koju u stvarnosti ne želi a čije posledice nije voljan da snosi.
9. Staviti Ukrajinu pred izbor – Istok ili Zapad, znači razbiti je. To se, kako se nažalost čini, upravo dešava.
10. Takođe izgleda, da većina učesnika počinje to da shvata. Pitanje je, da li je za to previse kasno. Takođe je iluzorna predstava da će se ovaj problem rešiti novim izborima.
Vaclav Klaus, Jirži Vajgl, 21. Februara 2014.”
