Ukrajinske veze sa internacionalnim partnerima postaju sve više kompleksne, i možda je bilo neizbježno da se tenzije i razlike u mišljenjima između Kijeva i njegovih saveznika pojave kako se sukob u Ukrajini razvijao.
Ukrajina se oslanja na svoje partnere za vojnu opremu vrijednu milijarde dolara, kao i druge oblike humanitarne i finansijske pomoći, a potrebna joj je kontinuirana i sve veća ponuda oružja za borbu protiv Rusije, prenosi Si-En-Bi-Si.
Najveći individualni dobrotvori Kijeva, poput SAD i Velike Britanije, koji su Ukrajini dali više od 40 milijardi dolara, odnosno 4 milijarde dolara bezbjednosne pomoći, obećali su da će podržati Ukrajinu do kraja. Fraza “šta god je potrebno” postala je mantra koja se često ponavlja na javnim skupovima saveznika koji procijenjuju rat i vojne potrebe Ukrajine.
Kijev je u više navrata zahvaljivao svojim partnerima na pomoći, ali su, iza kulisa, frustracije takođe došle do vrhunca, a trenutne potrebe i zahtjevi Ukrajine – i vojni i politički razlozi njenih saveznika – ponekad su se sukobljavali, što je dovelo do neprijatnosti.
Nedavno su se pojavile tenzije oko ukrajinske vojne strategije i zahtjeva prema NATO-u.
Američka delegacija koja prisustvuje NATO samitu u Vilnjusu je navodno pobjesnela zbog tvita ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog u kom je on kritikovao Alijansu zbog oklijevanja da pruži konkretnu mapu puta za pristupanje Kijeva bloku, objavio je u julu “Vašington post”.
Zelenski je izrazio nezadovoljstvo napisavši na Tviteru da je “neviđeno i apsurdno što nema nikakvih vremenskih okvira ni za poziv ni za članstvo Ukrajine” i sugerisao je da je “neodlučnost” po tom pitanju znak “slabosti” vojnog saveza predvođenog SAD.
Britanski ministar odbrane Ben Volas ozlojeđen komentarima Zelenskog, rekao je da Kijev treba da ima na umu umor od sukoba i skeptike među svojim saveznicima koji dovode u pitanje ogromnu količinu kontinuiranog finansiranja.
Velika Britanija, na primjer, rekao je on, nije Amazonovo skladište koje bi moglo da isporučuje beskrajnu količinu oružja Kijevu nakon što je dobio “spisak za kupovinu”.
“Komentari Zelenskog nisu baš dobro odjeknuli u Vašingtonu… američka administracija je bila veoma iznervirana”, rekao je za Si-En-Bi-Si dobro upućeni izvor koji je tražio da ostane anoniman zbog osjetljivosti situacije.
“Dakle, SAD snažno savjetuju Ukrajini da ne čini određene stvari, ali Kijev ih svejedno čini, odbacujući ili ne osvrćući se na brige SAD”, dodao je izvor.
Na kraju, NATO alijansa je čvrsto stajala iza Kijeva i naglašavala njihovo jedinstvo, držeći na oku veći cilj: osigurati da Rusija ne “pobijedi” u sukobu protiv svog susjeda i da se ohrabri da napadne druge bivše sovjetske republike.
Oslanjajući se na sopstveno iskustvo rada u NATO-u, Džejmi Šea je za Si-En-Bi-Si rekao da podrška Ukrajini među njenim saveznicima ostaje jaka, ali da je samit u Vilnjusu istakao tačke ranjivosti, kao i potrebu za diplomatijom i kompromisom.
“Mislim da uvijek morate da pravite razliku između strateškog i taktičkog nivoa, a na strateškom, geopolitičkom nivou je podrška Zapada Ukrajini i dalje izuzetno čvrsta”, rekao je Šea, bivši zamjenik pomoćnika generalnog sekretara za nove bezbednosne izazove u NATO-u i međunarodni stručnjak za odbranu i bezbednost u istraživačkom centru u Četam hausu.
Šea je rekao da Zelenski treba da zna da NATO neće moći da dobije poziv da postane članica NATO-a dok je sukob u toku.
