-Post je put. Kad krenete na more u Grčku, ne dođete do Skoplja pa se vratite u Beograd, nego morate da produžite dalje da biste stigli. Post je put, znači od početka posta pa do praznika. Neki ljudi gledaju na post kao da je to teško. Ne kažem da je lako, ali je malo stvar i vežbe. Ako ste duže u veri i praktikujete sve postove, onda vam to lakše pada. Uverenja sam da oni koji ne poste nikako, pa poste tu prvu nedelju, njima teže pada tih pet ili šest dana nego celi post onima koji poste sva četiri posta preko cele godine – otkriva otac Radoslav.
Na pitanje šta kada se omrsimo slučajno, otac Radoslav kaže da je “slučajnost samo slučajnost”, i da treba samo nastaviti dalje sa postom.
-To je samo jedna određena vrsta hrane koja se jede u jednom periodu. Znamo kuda nas vodi, kuda idemo, čemu nas uči ovaj post. Pogrešne su pretpostavke o postu, ljudi misle da je to nešto nemoguće. Kako da budeš bez mrsne hrane sedam nedelja? Naravno da je sve moguće, samo je potrebna dobra volja. Uvek ima malo krize, to je obično negde sredinom posta, a neki put je uopšte i nema. Dolazak želje za parčetom sira ili nekom mrvicom mrsne hrane je samo opomena da ne podležete tom iskušenju, a iskušenja mogu da budu i mnogo teža i gora nego što je to da li ćemo se omrsiti u dane kad je post – objašnjava sveštenik i ističe kako je post hranom samo “sredstvo” koji nam pomaže da postanemo jači i izborimo se sa većim iskušenjima, a da je prava suština – uzdržanje, ne samo u jelu, već i u životu, a prije svega se misli na loše misli i djela.
-Suština je uzdržanje, bilo da je hrana posna ili mrsna, ne treba se prejedati ni posnom hranom. Kakav je post ako pojedeš dva kilorama posne hrane? Koliko puta se desi da čovek jede i zna da je sit, a nastavlja da jede po inerciji… To je pogrešno. Kako se treba uzdržavati od prejedanja, tako je suština posta i uzdržavanje od loših misli i dela, smirivanje strasti i žudnji koje nemaju veze sa hranom – savjetuje otac Radoslav.
