Američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) bi mogla za nekoliko dana da preuzme internet, i to ne možete pročitati ni na jednoj naslovnici prosto zato što niko nije primetio, upozorio je Edvard Snouden.
Čuveni uzbunjivač je tako reagovao na niz objava na društvenoj mreži Iks direktorke programa za slobodu i nacionalnu bezbednost na Brenan institutu za pravosuđe Pravnog fakulteta Univerziteta u Njujorku Elizabet Gojtajnova.
Gojtajnova je pozvala Senat SAD da ne potvrdi odluku Predstavničkog doma koji je izglasao ponovno usvajanje Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA), čiji je Odeljak 702, usvojen 2008. godine, omogućio američkim obaveštajcima da prisluškuju telefonske i internet razgovore koji se obavljaju putem američkih mrežama poput “Gugla”.
The NSA is just 𝗗𝗔𝗬𝗦 from taking over the internet, and it’s not on the front page of any newspaper–because no one has noticed. https://t.co/qp5BimwOjI
— Edward Snowden (@Snowden) April 15, 2024
Ovaj program je omogućio “indirektno” prikupljanje podataka miliona američkih građana, i to bez sudskog naloga.
Prema podacima objavljenim 2022. godine, FBI je koristio ovaj program da ispita elektronske podatke skoro 3,4 miliona Amerikanaca 2021. godine, prenose novosti.rs.
Svako je u obavezi da postane špijun
Gojtajnova objašnjava da je FISA do sada obavezivala sve “provajdere usluga elektronske komunikacije” da pomažu NSA u obaveštajnom radu koji pokriva Odeljak 702.
Međutim, zakon kojim se ponovno usvaja Zakon o nadzoru stranih obaveštajnih službi sadrži amandman koji je predložio Obaveštajni odbor Predstavničkog doma, a koji je izmenio definiciju “provajdera usluga elektronske komunikacije” i time dramatično proširio spisak entiteta koji su u obavezi da saučestvuju u špijunskim aktivnostima NSA, navodi ona.
“Ako se ovo usvoji, svaka kompanija ili pojedinac koji pruža BILO KAKVU uslugu može biti primoran da pomaže u nadzoru NSA, sve dok ima pristup opremi na kojoj se komunikacije prenose ili čuvaju – kao što su ruteri, serveri, kule za mobilne uređaje itd”, piše Gojtajnova.
To se odnosi i na fitnes centre, berbernice, zubarske ordinacije itd. čiji vaj-faj koristi njihova klijentela, ali i entitete koji svoje nekretnine izdaju novinskim agencijama, pravnicima itd.
“Amandman se čak odnosi i na pružaoce usluga koji dolaze u naše domove. Čistači kuća, vodoinstalateri, ljudi koji obavljaju popravke i pružaoci IT usluga imaju pristup laptop računarima i ruterima u našim domovima i mogli bi biti primorani da služe kao surogat špijuni”, navodi dalje Gojtajnova.
Za razliku od provajdera elektronskih usluga poput “Gugla”, ti ljudi nemaju sposobnost da izoluju ciljane prepiske koje bi mogle biti od interesa NSA, te bi stoga bili u obavezi da američkoj službi obezbede pristup elektronskoj opremi na kojoj se obavlja komunikacija, odnosno da koriste tehnike ili sprave za dobavljanje elektronske komunikacije.
Povrh toga, NSA bi ograničavao samo “sistem časti” da ne čita prepiske koje se ne odnose na potvrđene strane mete, dok njenim saučesnicima prete ozbiljne kazne ukoliko bilo kome otkriju kakvu su pomoć bili primorani da pruže američkoj obaveštajnoj agenciji.
Trampov neuspeli pokušaj da “ubije” FISA
Pre nego što je zakon o ponovnom usvajanju FISA usvojen u petak, grupa od 19 konzervativnih poslanika blokirala je proceduralno glasanje u sredu, sprečivši predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona da održi glasanje o obnovi Odeljka 702.
Grupu od 19 republikanaca je podržao bivši predsednik SAD Donald Tramp, koji ih je pozvao da “ubiju FISA”, istakavši da je FBI “nezakonito koristio” taj zakon kako bi špijunirao njegovu kampanju 2016. godine.
Disidenti su se u petak složili da će usvojiti zakon ukoliko se unese amandman koji smanjuje rok finansiranja Odeljka 702 sa pet na dve godine, i održali zasebno glasanje o amandmanu koji bi zahtevao da FBI i druge špijunske agencije pribave sudske naloge pre upotrebe ovog programa za špijuniranje Amerikanaca, prenose mediji.
Pošto je i za i protiv glasalo po 212 poslanika, Džonson je iskoristio svoj glas da spreči usvajanje ovog amandmana.
