Nađa Diklić
Republika Srpska dobila je novu Vladu. Novi/stari premijer, Radovan Višković, od 16 ministara, predložio je dva koja imaju presude prema kojima su „malo“ uzrokovale i učestvovale u saobraćajkama sa smrtnim ishodom. Novi ministri su postali stari u roku od dan, a koliko su dugo birani i predlagani, dvije ostavke zbog smrtnog ishoda nesreća, su ono što za sada – znamo. Šta je ostalo i prećutano, ima vremena da saznamo, a možda nećemo nikada.
U međuvremenu, premijer koji nam već drugi mandat obećava blagostanje, zadužio nas je mimo planiranog, par desetina miliona, trezorskim zapisima, a i struja će biti skuplja od početka godine…
Koliko vlast i kako, brine o stanovništvu, najbolji je primjer prošla sedmica. Planirana garaža Univerzitetsko – kliničkog centra Republike Srpske, koju sada drže bageri i klizište na Paprikovcu, neće biti završena još najmanje šest mjeseci. Toliko je, naime, izvođač radova odgodio rok za završetak izgradnje. Sedmicu prije toga, UKC RS raskinuo je ugovor sa dobavljačima hrane. Nešto ranije, pao im je i softver, pa su hiljade bolesnika kojima je zdravstvena kartoteka sada u elektronskoj formi, čekala da se ispravi softverska greška.
I sve i da zanemarimo evidentno: da su hiljade ljudi ostale bez hrane, bolesni, bez zdravstvenog kartona, nameće se pitanje odgovornosti.
Najmanji problem je šest mjeseci za završetak izgradnje podzemnog parkinga. Nismo ga ni do sada imali, pa smo se snalazili po trotoarima. Šta je problem pola godine?
Problem je, što je Vlado Đajić, direktor ove zdravstvene ustanove, najveće i najvažnije u Republici Srpskoj, kako je sam priznao javno na televiziji, odredio mjesto za podzemni parking. Eto, šetao je, zna da imamo problem s parkingom, pa je odlučio gdje će da ga ukopa. Neurolog je odlučio! Ovdje niko ni ne pokušava da ospori znanje doktora Đajića o mozgu, neuronima, centralnom nervnom sistemu… Ali, ko god nešto zna o terenu, zna i da su od Motika, Saračice, Pavlovca, preko Paprikovca bili rudnici. Da je teren, koji je sam po sebi klizište, stotinama godina bio prekopavan i potkopavan!
Izvođači radova se do sada nisu žalili da im mjesečne uplate kasne. 35 miliona maraka odlazi na „viziju“ jednog čovjeka. Viziju koju pridržavaju bageri. Viziju zbog koje banjalučka Gradska uprava dobija žalbe mještana Paprikovca, da im asfalt ispred kuća puca i tlo se pod nogama trese!
I malo li je 35 miliona razloga doktoru i direktoru Đajiću!
Nego, na sav jad bolesnika koji su u ovom zdravstvenom sistemu prinuđeni kupovati i flastere i fiziološke infuzije, ostanu i gladni!
Dobavljač hrane za Univerzitetsko – klinički centar usred decembra raskine ugovor, jer im se ne „isplati“, hrana je poskupila od januara, kad je ugovor zaključen. Hiljade bolesnika… Hiljade onih koji zavise od kartoteke kojoj eto, padne sistem, pa je nemaju!
Ništa ovo nije novo. Sve je stari i uhodani sistem vladavine koji se ponavlja. Ministri su nam osuđeni i presuđeni za ubistva, direktori javnih preduzeća samovoljno kopaju „rupe“ jer im se može. Krivičnih prijava čak i u pravosudnom sistemu koji je njihov, na stotine…
Na žalost, više nema ni pitanja dokle. Mještani Paprikovca su se barem pobunili banjalučkoj Gradskoj upravi zbog klizišta, potresa, fasada koje se ruše. Građani Republike Srpske su u oktobru rekli svoje. Da nam svi mogu kopati „rupu“ kad i gdje hoće.
