Međutim, niko ne garantuje da velike zvijezde i najbolji igrači moraju da osvajaju i trofeje, a to se na ovom turniru pokazalo kroz slučajeve Srbije, Grčke i Slovenije.
Tri ekipe kojima su prije takmičenja davane najveće šanse da se dokopaju evropskog trona nisu stigle ni do polufinala, a njihovi košarkaški dželati bili su timovi Italije, Njemačke i Poljske.
Sve tri ekipe su u svojim redovima imale fantastične pojedince, koji su među najboljim igračima u NBA ligi, ali to jednostavno nije bilo dovoljno.
Njihovu ulogu na ovom Evrobasketu ukrali su drugi, koji su sa manje pompe, ali više želje i požrtvovanja ušli u mečeve svojih ekipa.
Srbija je prva eliminisana i to već u osmini finala. Ekipa koja je pružila najljepšu igru u grupnoj fazi takmičenja nije uspjela da se izbori sa agresivnom odbranom Italijana i “vrelom rukom” potcijenjenog plejmejkera Marka Spisua.
Omaleni bek “azura” ubacio je Srbiji šest trojki, ukupno 22 poena i ukupan indeks korisnosti 29, što je bilo dovoljno da Italija drugu godinu zaredom udari otrežnjujući šamar “zemlji košarke”.
U potpunosti je zasjenio standarno senzacionalan učinak Nikole Jokića, dvostrukog uzastopnog MVP-a NBA lige, čija partija nije bila dovoljna da “orlove” ugura među osam najboljih ekipa na turniru.
Možda poraz Grčke od domaćina završnice turnira Njemačke i nije toliko iznenađenje, ali se očekivalo da će Janis povući svoj tim bar do borbe za medalje.
I jeste “grčki frik” odigrao odličan meč, u potpunosti u skladu sa svojim renomeom, ali ponovo je šou ukrao neko drugi – Denis Šreder se poigravao sa grčkom odbranom, ubacivši 26 poena uz 8 asistencija i indeks 27.
Šta tek reći za poraz evropskog šampiona Slovenije od Poljske. U čudesnom meču prepunom preokreta, mnogo više se očekivalo od Luke Dončića, ali smo dobili novog heroja.
Mateuš Ponitka postao je tek treći igrač od 1995. godine koji je na jednoj utakmici Evrobasketa ostvario tripl-dabl učinak, a brojke su zaista očaravajuće – 26 poena, 16 skokova i 10 asistencija za zastrašujući indeks 41.
Igrati za reprezentaciju, za nacionalni tim je nešto sasvim drugačije od nastupa za klubove i to je jasno i košarkaškim laicima. Utakmicu ne dobija MVP, nego tim, a to je nešto što je Srbija izgubila u prethodne dvije decenije.
Na Evrobasket se ne dolazi kao MVP, već se na njemu to postaje – lekcija koju će morati da nauče najveće košarkaške zvijezde, kako god se one zvale.
Do tada, za medalje i trofej će se boriti drugi, koji su zaslužili da njihova imena odjekuju dvoranom u Berlinu.
