Amerika je, kako stvari trenutno stoje na terenu, uspešno sprovela operaciju hibridnog rata protiv Rusije pod kodnim imenom “Do poslednjeg Ukrajinca”, jer su rat u Ukrajini uspeli da održe u “životu” punih šest meseci, Rusiju podvrgnu neviđenim sankcijama, a ekonomske temelje Evrope uzdrmaju do granice pucanja.
Kaže ovo za “Glas Srpske” politički analitičar Srđa Trifković komentarišući stanje u Ukrajini šest mjeseci od izbijanja rata. On ocjenjuje da je Amerika ovaj sukob uspješno iskoristila da jednim udarcem “ubije tri muve”.
Kako je istakao, proteklo vrijeme, međutim, pokazalo je i da se sama Rusija nije najbolje snašla, jer je u hodu mijenjala svoje ciljeve i strateške pravce djelovanja.
– Menjali su se zadaci, od razoružavanja Ukrajine, preko denacifikacije, do zaokruživanja Luganske i Donjecke oblasti. Čitav rat je vođen na jedan čudan način. Neko će reći, pa NATO je naoružao Ukrajinu. Istina, ali Rusi su morali računati na tako nešto. Stoga čitavu ovu operaciju vidim kao neuspešnu, pogotovo jer je ona doprinela i sazrevanju političkog ukrajinstva. Napravljen je jedan gotovo trajni jaz između dva uistinu bratska i bliska naroda. Posle ovog nema ništa od onoga što je Aleksandar Dugin nazivao ruskim svetom – smatra Trifković.
Kako je istakao, da je Rusija izvela vojnu akciju “kako treba”, odnosno da je završena za 30 ili 60 dana, danas bi bila “druga pjesma”.
Ono što je još obilježilo ovaj period, prema mišljenju Trifkovića, jeste to što se pokazalo da je Evropa potpuno podlegla pod uticaj američkog diktata i to na jedan iznenađujuće brz i, kako ga je nazvao, “beskičmenjački način”.
– Evropa je pokazala da je spremna da naudi sebi kako bi se dodvorila svojim transatlantskim gospodarima. Decenije priča o evropskoj nezavisnoj odbrambenoj i nezavisnoj politici pale su u vodu. Sada imamo “Okeaniju”, koju čine severnoamerički hegemon i evropski sateliti, koji su pri tom sateliti u daleko grubljem i bukvalnijem smislu nego što su to bile nekadašnje istočnoevropske zemlje u vreme Sovjetskog Saveza. SAD danas svoje evropske satelite drže u stanju potpune zavisnosti i poslušnosti nenasilnim sredstvima, što smo mogli videti i na samitu NATO-a u Madridu – kaže Trifković.
I kao treću stvar, vrlo bitnu, a koja je produkt svega što se trenutno dešava u svijetu, Trifković izdvaja – potpunu deindustrijalizaciju Njemačke, ali i Italije.
– Amerika je koristeći rat u Ukrajini uspela uzdrmati temelje najjačih evropskih privreda. I to vrlo uspešno sprovode u delo. Zbog svega navedenog, hegemonisti u Vašingtonu danas zadovoljno trljaju ruke, baš kao i u Pekingu. Kina je najviše profitirala od ovog sukoba istoka i zapada – navodi Trifković.
Ono što ga posebno zabrinjava jeste činjenica da se stvara jedan jednoumni medijski sistem kontrole, o kojem su Gebels i Staljin mogli samo sanjati.
– Znači, sve ovo je jedna sumorna slika. Bojim se da će ovaj rat potrajati i predstavljaće težak teret za Rusiju. Jedini način je, bar kako ja to vidim, da Kremlj odustane od specijalne vojne operacije. One se vode sedmicu ili dve, ne mesecima. Ovako, kako stvari stoje, Rusija rizikuje da od Ukrajine napravi svoju veliku rak-ranu, zbog koje bi mogla postati sila drugog reda – kaže Trifković.
Bivši srpski diplomata Dragan Bisenić smatra da bi ishod ovog sukoba mogao biti – pat pozicija, odnosno novi zamrznut konflikt na istoku Evrope, ali i da je ovim ratom izgubljen veliki potencijal evropskog ujedinjenja, pa i same evropske civilizacije.
Za razliku od Trifkovića, on smatra da je Rusija ipak uspjela da ostvari jedan od osnovnih ciljeva – da spriječi ulazak Ukrajine u NATO. Mišljenja je i da globalni poredak kreće u pravcu stvaranja dva ogromna konglomerata suprotstavljena jedna drugom. Jedan se formira oko osovine Rusija – Kina, drugi oko SAD i zapadnoevropskih država.
– Ovakav raskol ima istorijske dimenzije jednake hrišćanskom raskolu. Takav svet još niko nije imao prilike da vidi. To je svet “bez Rusije”, kako ga je nazivao Jevgenij Primakov. EU je protiv Rusije podigla šest paketa sankcija, razmatra se i sedmi. Sveukupno, protiv Rusije je upotrebljeno više od 6.000 sankcija, što je primer bez presedana u svetu. Očekivanje da bi Rusija mogla da se vrati u zapadni sistem posle ovih sankcija sasvim je iluzorno. I mislim da pitanje svih pitanja nije da li će Rusija da vojno porazi Ukrajinu, nego koliko će ovaj sukob da izmeni odnose u svetu? Ovim ratom izgubljen je veliki potencijal evropskog ujedinjenja, pa i same evropske civilizacije – kaže Bisenić.
Prema mišljenju Bisenića, bilo kakvu odluku o primirju, a još više o mirnom rješenju ovog rata, treba da donese Kijev.
– Međutim, iako pobeda Ukrajine izgleda sve manje realna, Zapad i dalje ne razmišlja o predlogu koji podrazumeva postizanje makar privremenog kompromisa, ne samo između Moskve i Kijeva, nego i između Rusije i Zapada. Sve dok podrška SAD ratnim naporima u Ukrajini ostaje netaknuta, malo je verovatno da će Berlin ili Pariz javno biti u suprotnosti sa stavom najratobornijih zemalja članica bloka iz centralne i istočne Evrope. To znači da do diplomatskog rešenja neće doći do kraja ove, pa čak ni naredne godine – upozorava Bisenić.
Kako kaže, do sada nije bilo nijednog dogovorenog prekida vatre, niti postoji bilo kakav diplomatski proces koji bi ponudio rješenje. Ali, ako se gledaju istorijski primjeri, ističe, sve se kreće, reklo bi se, ka nekom završetku u duhu Korejskog rata.
– To znači da će doći do primirja, pojaviće se militarizovana zona između strana, neprijateljstvo će se nastaviti. Mirovni sporazum niko neće potpisati. Uzajamni očaj će naterati obe strane da prekinu borbu duž određene demilitarizovane zone. Ali, takav rezultat neće biti prihvatljiv za Ukrajinu, kao što se pokazalo za Južnu Koreju. To će biti novi zamrznuti konflikt na istoku Evrope – zaključio je Bisenić.
NATO ne želi kraj
Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu izjavio je juče da među državama Zapada i NATO-a postoje one koje ne žele da se sukob u Ukrajini završi. Čavušoglu je rekao da ne želi da kaže koje su to zemlje, ali da to dobro zna generalni sekretar UN.
Zapadni Balkan
Prema riječima Srđe Trifkovića, dešavanja oko Ukrajine i sve zategnutiji odnosi između Moskve i Vašingtona prelamaju se i na prostore zapadnog Balkana, jer u Bijeloj kući vlada mišljenje da bi Rusima i na Balkanu trebalo pokazati ko je glavni gazda.
– Ne bi me čudilo da sprovedu i neku pokaznu vježbu kako bi poslali poruku Moskvi i stavili do znanja da su ovo prostori pod njihovom “kontrolom” – kaže Trifković.
