Poslanik PDP u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Mirna Savić-Banjac, obratila se nakon protesta opozicije i poslala poruku da je opozicija, uključujući i nju samu, ogovorna što građani imaju istu vlast u Srpskoj unazad dvadeset godina.
Savić-Banjac je istakla da sve dok je lična sujeta prisutna i dok se na okupljanju o kršenju zaključaka NSRS neko bavi gradonačelnikom Banjaluke Draškom Stanivukovićem, opozicija će biti u velikom problemu.
Njen status prenosimo u cjelosti:
U ovim izazovnim vremenima veoma je teško ispravno se postaviti. Kao što je veoma važna politička mudrost i vaganje javnih istupa (jer ne istupamo samo za sebe i u lično ime i za lični utisak/raspoloženje/simpatiju/ego/povrijeđenost, nego kao predstavnici naroda koji gubi i poslednju slamku spasa), tako je nekad neophodno izreći svoj stav.
Kao što sam svoj stav pokazala napuštajući NDP i Dragana Čavića kada se priklonio vlasti, tako i sad moram reći da je opozicija, uključujući i mene samu, uveliko odgovorna što imamo istu vlast u Republici Srpskoj unazad dvadeset godina.
I dalje smatram da je bilo pametno što nikada nisam odgovarala na lažne tvrdnje pojedinih da se u Banjaluci nije radilo u korist zajedničkih kandidata. Te neistine su nanijele veliku nepravdu ljudima koji su tad izgarali na terenu, ali i čuvanju glasova. Razlika od preko 12.000 u odnosu na kandidate vlasti to jasno dokazuje.
Sve shvatam, i emociju, i očaj, razočarenje, svi smo to proživjeli, ali nismo dozvolili da to unese razdor i da odgovaramo istim mjerom. Hladne glave sam dočekala te optužbe. Ali one nisu prestale. Trpila sam napade i iznošenje neistina (i to ne od strane vlasti koju kritikujem sve ove godine) koje su me pogađale, ali sam ostajala sabrana i nisam uzvraćala udarce, smatrajući da moje lično ne može da bude veće od kolektivnog. Stisnula zube.
Prešutila.
Meni, koja sam kad je bio trenutak dobijanja velikih benefita i pozicija napustila NDP, o opozicionoj borbi danas rame uz rame pričaju ljudi koji su iz vlasti izašli juče. I dalje sam ćutala, jer je moj moto da gradim, a ne rušim.
Niz se nastavlja. Ne prestaje.
Ali večeras, nakon protesta opozicije, osjećam da moram glasno i jasno kažem: Mnogo toga je do nas. Do ličnih sujeta i neslaganja.
Ako se u Banjaluci na proteklim izborima pokazalo kako se radilo i ako je podrška 12.000 glasova razlike simbioza, a hiljade glasova manje na drugim izbornim mjestima nisu izdaja i simbioza, onda smo u velikom problemu. Ako se i dalje bavimo Draškom Stanivukovićem i to na skupu o kršenju zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske, onda smo nešto debelo pobrkali. Da li je negativan fokus na gradonačelnika Banjaluke put kojim će se srušiti ova vlast? Ili je možda cilj biti opozicija još 20 godina?
Ja znam da meni nije.
Svako glasanje se lako provjeri, svaka diskusija, način rada. A “provjera” za 10 godina mandata nije malo.
Zato je krajnji čas da zaboravimo na lično, da sakrijemo svoja privatna nezadovoljstva i pokažemo narodu da u nas mogu imati povjerenja, da znamo šta radimo, da jedni drugima pružimo ruku i od drveta konačno vidimo šumu.
