Šef Delegacije EU u BiH, Johan Satler je nedavno usvojenu odluku o otvaranju pregovora između BiH i Evropske unije ocijenio kao najveće postignuće u poslijeratnoj istoriji Bosne i Hercegovine.
On je naglasio važnost udruženih napora i reformi u BiH, te istakao potrebu za nastavkom reformi na putu ka međuvladinoj konferenciji i otvaranju poglavlja.
– Sedmica je prošla od istorijske odluke Evropskog savjeta – poručio je Satler.
On je dodao da je Bosna i Hercegovina sada u istoj lokomotivi sa zemljama koje su u fazi pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.
Od početka 2023. godine, BiH je prema njegovim riječima ostvarila značajnu fazu reformi, usvajajući ključne zakone poput onih o javnim nabavkama i sukobu interesa, kao i pregovore sa Fronteksom.
Komentarišući reakcije u Srpskoj nakon intervencija Kristijana Šmita, koga institucije Republike Srpske ne priznaju za visokog predstavnika, u Izborni zakon Bosne i Hercegovine, Satler je poručio da BiH ima jasan zakonodavni okvir i to u smislu odredbi i načina koji uređuju održavanje izbora.
– Potpuno je jasno da je Centralna izborna komisija zadužena za izborni proces i tako će ostati i u budućnosti. Nije način da sve bacimo u vodu. Ako pogledamo u suštinu tehničkih izmjena, to je od interesa za građane BiH – da izborni proces bude pravičniji, profesionalnija i nezavisnija Centralna izborna komisija, bolje funkcionisanje biračkih odbora. Od građana smo čuli, u Bijeljini, Mostaru ili Sarajevu, svi žele pravične izbore. Evropska unija i ranije je pružala podršku u tom pravcu – naglasio je Satler.
On kaže da su Šmitove intervencije povezane i sa onim što su lideri ranije usaglašavali u Neumu.
– Što se tiče suštine – zakon je adekvatan i vjerujem da će dovesti do poboljšanja već sada u oktobru, ali i na izborima 2026. godine – rekao je Satler za N1.
Dodao je da korištenje bonskih ovlaštenja predstavljaju vanredan instrument.
– Ne postoji druga demokratija u svijetu koja raspolaže takvim instrumentom. S obzirom na to da je riječ o vanrednom instrumentu, neophodno je biti obazriv. Jasno je da su ovakva ovlaštenja uvedena iz opravdanih razloga. Razlog zbog kojeg su bonska ovlaštenja bila mnogo više korištene tokom 90-ih, u odnosu na kasnije decenije, postoji. Domaće institucije trebaju preuzeti veću odgovornost. Za nas je to mjera krajnje nužde, koja se primjenjuje kada se dođe do kraja puta, tada je potrebno reagovati. Iz naše perspektive, što se tiče Izbornog zakona, proces je još uvijek bio u toku, a usaglašavanja su trajala. Važno je napomenuti da je postojao domaći proces – rekao je Satler.
