Predstojeći dugo najavljivani samit Berlinskog procesa, koji 3. novembra organizuje Olaf Šolc, njemački kancelar, zajedno sa Saveznom vladom te zemlje, biće prva prilika da se vidi iskrenost EU za evropske integracije zapadnog Balkana.
Naime, “Nezavisne novine” su odmah nakon izbora Vlade u Njemačkoj i najavile da će Šolc oživjeti zamrli Berlinski proces i pokušati ga pozicionirati povoljnije u odnosu na “Otvoreni Balkan”, alternativnu regionalnu inicijativu koju su, uz ohrabrenje SAD, pokrenuli Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, dijelom kao odgovor na odugovlačenje Evropskog savjeta zbog makedonskog blokiranja od strane Bugarske.
Ukoliko Berlinski proces uspije da se nametne, “Otvoreni Balkan” će biti suočen s izborom ili da se uklopi u ovu njemačku inicijativu ili da se od njega odvoji i time oteža pristup ovih zemalja evropskim pravnim, političkim, ekonomskim i regulativnim tokovima.
Kako je rečeno “Nezavisnim novinama”, jedna od najinteresantnijih novih inicijativa, koja će biti predstavljena na berlinskom samitu, je pomoć zapadnom Balkanu u prevazilaženju energetske krize.
O tome je u nedavnom intervjuu “Nezavisnim novinama” govorio i Oliver Varheji, evropski komesar za proširenje, komentarišući odluku Evropske komisije da kroz izvještaj o napretku preporuči dobijanje kandidature za BiH.
“Nadam se da kroz ove izvještaje koje smo objavili možemo pojačati našu relevantnost na zapadnom Balkanu. To dopunjavamo našim planom o pomoći u energetici za zapadni Balkan. Nadam se da ćemo to isporučiti u prvim danima sljedećeg mjeseca na samitu Berlinskog procesa i želimo pružiti trenutnu pomoć zapadnom Balkanu u suočavanju s energetskom krizom”, rekao je tada Varheji.
Zapaženu izjavu je u intervjuu za “Deutsche Welle” dala Suzane Šuc, direktorica Direkcije za jugoistočnu Evropu i Tursku u Ministarstvu spoljnih poslova Njemačke, koja je najavila ne samo nove inicijative, nego je poslala i poruku za “Otvoreni Balkan”, ustvrdivši da ne treba praviti paralelizme.
“‘Otvoreni Balkan’ je zasad inicijativa koja ima samo tri zemlje, a mi smatramo da je uključivost procesa važna. Ne bi trebalo da bude dupliciranja, nego bi to trebalo da bude posao ruku pod ruku. Takođe je jako važno da svi aranžmani koji se finaliziraju pod ‘Otvorenim Balkanom’ budu usklađeni s pravnom stečevinom EU, jer će inače kasnije biti teže da ih se uskladi s evropskim standardima i regulativama”, naglasila je ona.
Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, koja već neko vrijeme zagovara pristup koji je konačno usvojila Evropska komisija u vezi sa davanjem kandidature BiH, smatra da su posljednje Šolcove izjave o potrebi proširenja EU dobrodošle, ali iskazuje i dozu opreza.
“Kancelarov govor za vikend je dobio i jednu novu narativnu vrijednost. Naime, dosad je govorio kako EU mora održati obećanje i kako je to važna geopolitička odluka. Ovaj put Šolc je rekao i da bi članstvo šest zapadnobalkanskih i tri istočnoeuropske zemlje ojačalo EU u svijetu od osam do deset milijardi ljudi. Međutim, ono što nedostaje je konkretniji okvir u kome ovih šest zemalja mogu, na osnovu reformi i prilagođavanja, da se nadaju članstvu u EU. Ne mislim samo vremenski već i način. Punopravno članstvo? Integrisanje u jedinstveno tržište? Za to je, naravno, potrebna saglasnost svih 27 zemaja članica, koje u ovom trenutku, jasno je, nema. Sve do tada će svima u regionu ovakve izjave zvučati kao nastavak divnih riječi bez konkretizacije”, rekao je Ćerimagić za “Nezavisne novine”.
Osim toga, Ćerimagić ukazuje i na izjave iz Berlina o tome da bi za kandidatski status trebalo ispuniti određene prethodne uslove.
Podsjećanja radi, o tome je govorio i novoimenovani njemački ambasador u BiH Tomas Fičen.
“S obzirom na to da je Evropska komisija u svojoj preporuci pratila formulu za Ukrajinu i Moldaviju i da je kazala kako, što se tiče nje, nikakve dodatne reforme nisu nužne, ostaje da se vidi da li će Njemačka da prati preporuku Komisije ili da postavi svoje i dodatne uslove”, rekao je on.
