Novoosnovano preduzeće „Elektronska video lutrija“ (EVL) nije isplatilo dividendu na koju je Lutrija Republike Srpske računala i zbog toga ova ustanova mora da pravi rebalans Plana poslovanja za ovu godinu. Ovo je još jedan dokaz da EVL ima monopol na tržištu Republike Srpske i da se, zahvaljujući tom monopolu, pune džepovi presuđenog kriminalca i tajkuna Mileta Radišića.
Razlog za nedostatak dividende od EVL-a u „Lutriji“ ne navode, ali umjesto 400.000 maraka rebalansom poziciju „ostali prihodi“ smanjuju na 55.000 KM. Planirani neto prihodi bi po rebalansu iznosili 4,2 miliona KM i kao takvi su manji u odnosu na početni plan za 350.000 KM, odnosno za iznos dividende koju je Lutrija Srpske planirala na osnovu sklopljenog ugovora o formiranju zajedničkog preduzeća (EVL) za poslovanje.
„Elektronska video lutrija“ je zajedničko preduzeće „Lutrije RS” i stranog partnera „Casinos Austria VLT” iz Švajcarske. Tender na osnovu kojeg je izabran partner je bio neustavan i protivzakonit, a odlukom Okružnog suda je i poništen. Iako je sud naložio da se postupak ponovo sprovede, ministar finansija RS Zora Vidović je naredila da se postupak izbora sprovede samo formalno, odnosno da se ne raspisuje novi javni poziv, već da se ponovo razmotre ponude i donese nova odluka o izboru.
„EVL“ je kompaniji „Senet“ Mileta Radišića dao eksluzivno pravo posredovanja i zaključivanja ugovora o iznajmljivanju aparata za elektronske igre na sreću. „Senet“ je dobio pravo da bude master-zastupnik „EVL-a“ i upravo je ovo kompanija koja uzima najveći profit u ovom lancu. Više je nego jasno da su odgovorni pisali ovu jednačinu da bi rješenje pripadalo samo uskom krugu zainteresovanih, a samim tim i milionski profit.
Radišić je iskoristio svoj uticaj i izdejstvovao da upravo ti aparati budu oporezovani sa samo pet odsto, u odnosu na sve ostale priređivače koji za obavljanje svoje djelatnosti moraju da uplate državi porez od minimum 20 odsto. Ono što je još pogubnije po društvo i zajednicu jeste da se aparati za igre na sreću, koje zastupa Radišić i od kojih ubire enormnu zaradu, postavljaju i u ugostiteljskim objektima koji za to ne plaćaju nikakve naknade, nemaju prijavljene radnike, nisu adekvatno opremljeni za tu vrstu usluge – nemaju nadzor, sefove, posebne prostorije, a o kontroli maloljetnika nema ni govora.
Radišić je u poslu sa Lutrijom masno naplatio zatvorske dane, a Srpska se u ovom slučaju ponaša kao da je kriva za Radišićev raniji kriminal, pa sada pokušava da isposluje oprost grijehova kod presuđenog kriminalca. Ne treba zaboraviti da je sjedište „Lutrije“ u zgradi kompanije „Grand Trade“ koja je u vlasništvu upravo Radišića. Ovaj prostor je Lutrija Republike Srpske prije pet godina kupila od Radišića za 2,77 miliona maraka.
