Sirija nije izašla iz stanja građanskog rata. Međutim, sada se u dijelovima pod kontrolom Asadovog režima ponovo javljaju demonstracije. Okidač je skok cijena, ali zahtjevi su politički.
Provincija Suvejda na jugu Sirije faktički je pod kontrolom režima Bašara al Asada. Ipak, povremeno se tamo podiže zastava sirijske revolucije. Posljednje dvije sedmice, svakodnevno je oko 2.000 ljudi demonstriralo protiv vlade pod tom zastavom.
„Stvari stoje izuzetno loše za Asadov režim, naročito u Suvejdi“, rekao je jedan od demonstranata za DW. Dodaje da su građani dugo planirali proteste, ali su oni isprva sprečavani.
Njujork tajms piše da aktuelni protesti predstavljaju neku vrstu eha Arapskog proljeća.
Asadov režim je brutalno gušio proteste 2011. godine, ubijene su navodno desetine hiljada ljudi. Mnogi su dohvatili oružje, u igri su se umiješali i islamisti i strane sile, i tako je Sirija zapala u dugogodišnji rat.
„Ipak, sada protesti neće prestati, ma koliko se Asadov režim trudio da ih uguši“, kaže jedan demonstrant iz Suvejde. „Oprezni smo i svjesni odvratnih, zločinačkih metoda režima.“
Demonstranti se ne zaustavljaju samo na protestima. Oni su blokirali puteve prema Damasku i administrativne zgrade i uklonili obavezne portrete Asada sa zgrada.
Protesti su se proširili pokrajinom. Prošle sedmice zabilježeno je pedeset okupljanja. Manji protesti održani su i u drugim gradovima pod kontrolom režima, kao što je Dara, u znak solidarnosti sa Suvejdom.
„Ovdje smo, jer vlasti još uvijek drže više od pola miliona ljudi u zatvoru. Protestujemo zbog ubistava, za koje je odgovorna vlada, ali i protiv visokih cijena i kontrolnih punktova na kojima nam režimske snage uzimaju novac“, kaže jedan demonstrant u Dari.
„Protesti će trajati sve dok se režim ne svrgne. To je neizbježno“, dodaje ovaj mladić. „Plašimo se hapšenja na kontrolnim punktovima, ali se ne bojimo ničega drugog.“
„Građanski protesti u područjima pod kontrolom režima su veoma važni“, kaže aktivista Radvan al Atraš iz Idliba na sjeveru Sirije, regiona koji nije pod kontrolom Asadove vlade.
„Nadamo se da ljudi u Suvejdi i drugim mestima na jugu neće odustati. I nadamo se da će se protesti proširiti na obalu, Alep i Damask“, dodaje on.
Nekoliko faktora čini proteste posebno značajnim, objasnio je britansko-sirijski novinar Robin Jasin-Kasab u jednom komentaru ove sedmice.
Druzi, manjina u Siriji koja živi na ovom području, očigledno su ujedinjeni u borbi protiv Asadovog režima. Ovo je značajno i po tome što se Asadova vlada pravda argumentom da su manjine u zemlji u opasnosti, ako on odstupi sa vlasti.
Osim toga, ekonomija je propala, kaže Jasin-Kasab. „Rezultat toga će biti ili revolucija ili velika glad.“
Prema podacima Ujedinjenih nacija, nakon više od decenije rata, gotovo 90 odsto sirijskog stanovništva živi ispod granice siromaštva.
Protesti su nastali kao rezultat masovnog povećanja cijena. Vlada je sredinom avgusta ukinula državne subvencije na gorivo. Cijena benzina se udvostručila.
Istovremeno, vlada je najavila da će udvostručiti plate državnih službenika, što bi koristilo mnogim Sirijcima. Ali, jaz između prosječnog prihoda Sirijaca i troškova života je ogroman. Osim toga, povećanje plata je došlo prekasno i bilo je premalo.
Zbog poskupljenja, vozači taksija i autobusa odbili su da rade. Prodavnice su ostale zatvorene, a cijene hrane su se udvostručile gotovo preko noći. Ubrzo potom su počeli protesti.
„Sirijci su mnogo pretrpjeli. Međutim, iskustva iz prošlosti ih neće spriječiti da ponovo demonstriraju, ako ne budu mogli da nahrane svoju djecu“, kaže za DW Haid Haid iz londonskog trusta mozgova Četam haus.
„Može se reći da je ekonomski faktor glavni pokretač protesta, ali postoje i politički razlozi, jer za ekonomsku situaciju možete kriviti vladu“, dodaje on.
U stvari, u Suvejdi se sve više poziva na primjenu Rezolucije 2254 Savjeta bezbjednosti kojom se Asadov režim poziva da omogući fer izbore. Ta rezolucija iz 2015. godine sasvim je u zapećku.
Kakva će biti reakcija režima?
Kako će na proteste reagovati režim, koji trenutno pokušava da se vrati na međunarodnu scenu? „Pretpostavljam da će odgovoriti na različite situacije različitim pristupom, zavisno od rizika“, kaže Haid.
„Vlada se vjerovatno nada da će obuzdati proteste u Suvejdi. Nada se i da će stanovništvo izgubiti interes za proteste. Na drugim mjestima će vjerovatno koristiti nasilje. Ali u Suvejdi će to za sada izbjegavati“, dodaje on.
Na drugim mjestima, snage bezbjednosti su već koristile nasilje protiv demonstranata, na primjer, u avgustu u provincijama Dara i Alepo.
U primorskom gradu u blizini Latakije, video na društvenim mrežama prikazuje vojnike, koji pokušavaju da razbiju generalni štrajk. Opozicioni aktivisti su izvijestili da su snage bezbjednosti stacionirane u džamiji u Homsu, kako bi suzbile tamošnje proteste.
Osim toga, Druzi imaju svoje lokalne oružane grupe, kaže Džozef Daher, profesor na Evropskom univerzitetskom institutu i stručnjak za Siriju.
„Tokom svih ovih godina, Suvejda je u određenom stepenu izgradila autonomiju“, dodaje Daher za DW. „Trenutni odnos snaga u toj provinciji ne ide u korist Asadovih trupa.“
„Režim trenutno sprovodi intenzivnu diplomatiju u Suvejdi, kako bi ubijedio demonstrante da se povuku“, tvrdi prvi čojvek vašingtonskog Sirijsko-američkog vijeća Mohamed Ala Ganem.
„Ali režim očigledno radi i na planu B, ako diplomatski napori propadnu. A to znači da već mobiliše snage bezbjednosti“, tvrdi on.
