Nešić kaže da još nije imao priliku da se upozna sa sadržajem pisma UNHCR-a u kom ova organizacija od domaćih vlasti, kako na državnom tako i entitetskom nivou, traži da ubuduće one na sebe preuzmu ekonomski, odnosno finansijski teret izdržavanja migranata, ali i da o tom pitanju ima jasan i nedvosmislen stav.
– Migranti nisu naš problem, nego njihov. Oni su napravili problem i neka ga riješe. Ako se budu tako odnosili prema nama mi bi trebalo da nađemo adekvatan odgovor i da zaštitimo sebe – istakao je Nešić.
Slično mišljenje iznio je i politikolog Ljubiša Malenica iz Centra za društveno-politička istraživanja, poručujući da Srpska ne može sebi priuštiti luksuz pretvaranja u društveni eksperiment zarad interesa kolektivnog Zapada niti preuzeti ekonomski teret brige za migrante na uštrb potreba sopstvenog građanstva. Smatra da je ovo novi u nizu pritisaka na Republiku Srpsku od strane zapadnih centara moći, koji ne znaju kako da se izbore sa migrantima, ali i troškovima njihovog zbrinjavanja.
– Teret migracija želi se prebaciti na manje evropske države. U isto vrijeme Njemačka ponovo uvodi kontrolu sopstvenih granica kako bi se pokušala suprotstaviti migracionim tokovima te zaštititi od islamističkog radikalizma. I Austrija nedvosmisleno odbija da prihvati one migrante koje Berlin odbije – kaže Malenica.
Smatra i da bi za razliku od nekih drugih evropskih zemalja, dugoročni interes Srpske trebalo da bude – razvoj funkcionalne pronatalitetne politike i stvaranje povoljnijeg ekonomskog i društvenog ambijenta za povratak iseljenika iz inostranstva, jer iskustva velikih evropskih država jasno ilustruju da prihvatanje migranata sa sobom nosi čitav niz izazova i novih problema te da je trenutna stvarnost zapadne Evrope odraz neuspjeha ideoloških i demografskih politika kolektivnog Zapada.
Navodi da od 2015. godine, kada je Angela Merkel otvorila kapije Njemačke, ali i same EU migrantima iz Azije i Afrike jasno iskristalisala nemoć zapadne kulture da izvrši asimilaciju ili integraciju migrantskih zajednica u zemlji domaćina.
Ukazuje i da je to kasnije uticalo i na stanje političke stabilnosti zemalja Zapada te dovelo u pitanje položaj i status njihovih trenutnih političko-ideoloških elita.
– Zato im je neophodno rješenje, a poželjno je da troškove snose drugi, uprkos činjenici da je za sam fenomen masovnih migracija i povezane probleme direktno odgovorna neokolonijalna i neoliberalna politika zapadnih zemalja – poručio je Malenica.
Zatvaranje Njemačke
Ministarstvo unutrašnjih poslova Njemačke najavilo je uvođenje privremenih graničnih kontrola na svim kopnenim granicama kako bi se, kako je saopšteno, obuzdale neregularne migracije i zaštitila javnost od islamističkog ekstremizma. Njemačka inače ima 3.700 kilometara dugu granicu s Danskom, Holandijom, Belgijom, Luksemburgom, Francuskom, Švajcarskom, Austrijom, Češkom i Poljskom.
