Početna Najnovije Novosti Društvo

Političari u BiH se ponašaju kao da smo bogati poput Švajcarske

Političari u BiH se ponašaju kao da smo bogati poput Švajcarske, a ne da smo praktično najsiromašnija zemlja u Evropi, glasi jedan od stavova na činjenicu da BiH do daljeg ostaje bez milijardu evra od EU.

Iz Delegacije Evropske unije u BiH su za “Nezavisne novine” kazali da su bh. vlasti dostavile Evropskoj komisiji Nacrt cjelovite reformske agende, kao nužnog preduslova za učešće u Planu rasta za zapadni Balkan.

“Evropska komisija je pripremila svoju ocjenu Nacrta reformske agende BiH i dostavila svoje komentare bh. vlastima, uz zahtjev za određene revizije. Međutim, 16. jula bh. vlasti su obavijestile Komisiju da nisu u mogućnosti dostaviti finalizirani tekst usljed izostanka političkog konsenzusa”, rečeno je iz Delegacije Evropske unije u BiH.

Prva tranša iz Plana rasta, ističu, može se isplatiti tek nakon što Evropska komisija i BiH formalno usaglase ovu reformsku agendu.

“Neusvajanje reformske agende u skladu s komentarima Komisije imaće svoje posljedice. Naime, za razliku od drugih partnera u regionu, BiH neće dobiti prvu bezuslovnu ratu predfinansiranja u vrijednosti od sedam odsto, predviđenu za isplatu nakon ljetnog perioda, čime se propušta značajna mogućnost ranog finansiranja. Prilika je propuštena i nadamo se da će bh. vlasti uskoro postići dogovor”, upozorili su iz Delegacije Evropske unije u BiH.

Kako dodaju, Komisija nastavlja rad sa vlastima, uz podršku za završetak aktivnosti, po potrebi, te pozdravlja dostavljanje ove agende nakon njenog političkog usaglašavanja.

“Komisija će bez odlaganja ocijeniti dostavljeno, kao što je to bio slučaj s ostalim partnerima, s ciljem njenog konačnog usvajanja što je prije moguće. Plan rasta je podržan novim finansijskim instrumentom, odnosno Instrumentom za reformu i rast za zapadni Balkan, u vrijednosti do šest milijardi evra u bespovratnim sredstvima i zajmovima za cijeli region”, kažu iz Delegacije Evropske unije u BiH.

Kako “Nezavisne novine” nezvanično saznaju, ako bi se bh. političari dogovorili i usvojili plan koji bi bio usklađen s evropskim kriterijumima, nije isključeno da bi Komisija bila spremna da ponovo razmotri svoju odluku i odobri sredstva za BiH. Međutim, prema saznanjima “Nezavisnih”, ova tranša će biti isporučena najkasnije do kraja ljeta, a BiH definitivno neće biti u njoj.

Politikolog Mirko Matić ističe da je politika oblast djelovanja u kojoj lični interesi često dolaze ispred nacionalnih, ili još gore – lični interesi se lijepo upakuju i predstavljaju kao nacionalni.

Prema Matićevim riječima, glavni interes svakog političara je opstanak ili dolazak na vlast i zbog toga je većina njih spremna i da odbije milijardu evra usmjerenih ka projektima od kojih bi građani imali koristi.

“Ovde se zapravo ne radi samo o tih milijardu evra, ovde se radi o bezbroj propuštenih prilika, stotinama milijardi koje su nas zaobišle i najvažnije – demografskoj katastrofi koju doživljavamo zbog loših odluka onih koji se nalaze na ključnim pozicijama. Tragedija našeg društva je to što ove politike i njihovi predstavnici ne bivaju kažnjeni na izborima, naprotiv. Razlog zašto se to ne dešava je to što oni pružaju utočište građanima koji žive u permanentnom strahu, umesto pravih rešenja građanima se tuđi problemi predstavljaju kao uspeh”, kaže Matić za “Nezavisne novine”.

Dejan Šajinović, novinar koji godinama prati teme koje se odnose na EU, ogorčen je načinom na koji bh. lideri tretiraju ovo pitanje.

“Bh. političari se ponašaju kao da smo bogati poput Švajcarske, a ne da smo praktično najsiromašnija zemlja u Evropi. Neshvatljiv mi je ovaj nivo neodgovornosti prema vlastitim građanima. Ovim novcem bi građani, recimo, mogli dobiti subvencije iz EU za solarne panele, energetsku efikasnost i poljoprivredu, mala preduzeća grantove za opremu i subvencije za zapošljavanje. Jednog dana kada shvatimo koliko smo izgubili zbog ponašanja političara bojim se da će biti kasno”, rekao je Šajinović.

Podsjećamo, Srpska nije saglasna sa određenim stavkama reformske agende jer su, kako se tvrdi, u suprotnosti sa Ustavom i dejtonskom strukturom BiH. Političari iz FBiH juče se nisu oglašavali, dok je iz Srpske poručeno da je Srpska od 113 reformi gotovo sve prihvatila, ali nije mogla da prihvati promjenu načina glasanja.

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da Srpska ne može prihvatiti da se odustane od entitetske strukture glasanja u nekim tijelima na nivou BiH, jer bi to bilo prejudiciranje odlučivanja u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Povodom najave Evropske komisije da će BiH uskratiti prvu tranšu od 70 miliona evra iz Plana rasta za zapadni Balkan zbog neispunjavanja tri uslova, Dodik je rekao da EU ima svoje kriterijume, ali da Srpska ne može prihvatiti da se uđe u sistem odlučivanja na nivou BiH.

“Njihovo traženje da se odustane od entitetske strukture glasanja na nekim tijelima na nivou BiH je neprihvatljivo, jer je to prejudiciranje strukture koja bi otišla dalje do odlučivanja u parlamentu BiH. Oni su vjerovatno htjeli da vide da li mogu na mala vrata da uvuku takvu vrstu glasanja. Mi smo to odbili”, rekao je Dodik.

Predsjednik Srpske je istakao da su sve ostale stvari bile dogovorene s Evropskom komisijom.

On je podsjetio da je Republika Srpska od 113 reformi gotovo sve prihvatila, ali nije mogla da prihvati promjenu načina glasanja.

Zamjenik predsjedavajućeg Savjeta ministara BiH Staša Košarac ocijenio je kao politički pritisak poruku da BiH neće dobiti prvu bezuslovnu ratu predfinansiranja iz Plana rasta za zapadni Balkan. On je napomenuo da je evidentan napredak koji su institucije BiH napravile po pitanju evropskog puta.

“Svjedoci smo i činjenice da smo veoma često uslovljavani od EU da sve što smo učinili nije dovoljno i da treba još. Kad kažemo da Evropska komisija uslovljava, ovdje imamo različite vrste prevoda”, rekao je Košarac.

Podijeli