Srbija bi mogla da bude u nezgodnoj situaciji ukoliko nastavi da pomaže Republici Srpskoj.
Ovako bi se mogla protumačiti nedavna izjava pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država za evropska i evroazijska pitanja Džejmsa O` Brajana da su sankcije moguće za podršku sankcionisanim?!
– Naše trenutne sankcije poručuju da svako ko pruža materijalnu podršku određenoj osobi ili instituciji koja je pod sankcijama, podložan je mogućim sankcijama – naveo je on govoreći o kaznenim mjerama koje je njegova zemlja uvela fizičkim i pravnim licima u Republici Srpskoj i dodao da Vašington istu stvar radi u državama širom svijeta, a da se samo u Banjaluci Ambasada SAD optužuje za njihovu ekonomsku situaciju.
Naša zemlja kontinuirano pomaže Republiku Srpsku, a kroz razne projekte investirala je oko 100 miliona evra. To se moglo čuti i početkom mjeseca, kada je predsjednik Aleksandar Vučić bio u Stanarima gdje je otvoren dom zdravlja izgrađen sredstvima Srbije.
– Ima mnogo objekata na teritoriji Republike Srpske u koje je Srbija ulagala novac. Nastavićemo to da činimo, sa najvećom srećom, pažnjom i ljubavlju i nastavićemo koliko god možemo da pomažemo. Naša je obaveza da budemo uz svoj narod u Republici Srpskoj i kada je lijepo i kada je teško. Mi ćemo onako koliko možemo da pomognemo i pomagaćemo – rekao je tada Vučić, a i prilikom posljednje posjete Podrinju i graničnom prelazu Karakaj prema RS je takođe ponovio da dok je on na vlasti neće biti nikakvih blokada prema Srpskoj:
– Nikada nikome nećemo dozvoliti egzistencijalno ugrožavanje, pogrom i progon srpskog naroda.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik objašnjavao je u nekoliko navrata da je, bez obzira na to što isplate plata i penzija idu redovno, postoji organizovani formalno-neformalni pritisak na finansijski sektor Republike Srpske. Pored toga što su Amerikanci uveli sankcije upravo Dodiku, njegovoj porodici i najbližim saradnicima, targetirane su i firme koje je Vašington prepoznao kao “njegove” i optužio ga da je preko njih “izvlačio novac”. Upravo ta preduzeća koja su zapošljavala veliki broj ljudi radila su i sa institucijama Srpske, a uvođenjem sankcija blokirani su im računi i došlo je do problema sa transakcijama. Takođe, banke su počele da odbijaju da preduzećima koja su na “optužnici” otvaraju račune. Došlo je i do toga da ljudi koji su pod sankcijama ne mogu da primaju platu u bankama gdje su im računi, pa je pronađeno alternativno rješenje da primanja dobijaju preko pošte.
Na listu sankcija su dodate kompanije Infinity International Group Banja Luka, Infinity Media, K-2 audio usluge, Kaldera Company, Prointer ITSS, Sirius 2010 i Una World Network. Među sankcionisanima se ističu i softverska kompanija “Prointer ITSS”, te kompanija “Una World Network”, u čijem je vlasništvu medijska kuća “Una TV”.
Nekadašnji minitar spoljnih poslova Vladislav Jovanović istakao je za “Novosti” da pritiske iz SAD na Republiku Srpsku, a samim tim i Srbiju vidi u paketu sa onim koju su vezani za Kosovo i Metohiju.
– Sjedinjene Američke Države imaju hitnu potrebu da se stabilizuje situacija na Balkanu na način na koji oni žele, što bi otprilike mogao biti mat u dva poteza. Važno je da isposluju što brže finalizovanje pitanje nezavisnoti Kosova, a mi samo da aminujemo i zato se vrše pritisci i biće ih još, biće sve neprijatniji spolja i iznutra. Tzv. Premijer Kosova Aljbin Kurti je samo isturena pesnica koja treba da nas izbaci iz takta i da počnemo da igramo na slijepo. Oni ništa ne preduzimaju jer on igra za njih. – A, onda im je plan da pređu još jače na Republiku Srpsku, odnosno još direktnije na centralizaciju BiH i što brže uključivanje u evroatlanske integracije. Oni stavljaju javno do znanja da bi to bio poželjan kraj i više to ni ne kriju. Sankcije Srpskoj su jedan dio tih namjera da se Bosna i Hercegovina, uprkos Dejtonskom sporazumu centralizuje.
Jovanović je naveo da je razlog za američke pritiske to što žele da riješe situaciju na Balkanu, kako bi onda raskomoćeni mogli da se suoče sa velikim izazovima na istoku.
– A, izazovi su alarmanti, pogotovo u susret samitu Briks u Kazanju. Oko 20 novih članica čeka na priključenje, a među njima i jedna koja je dio Alijanse – Turska. Mi treba da ostanemo na pozicijama odbrane nacionalnih interesa, sada nismo potpuno usameljni kao nekada, promjene u međunarodnim odnosima se dešavaju. Ukoliko odustanemo od KiM i Republike Srpske odustali smo od sebe. Mi smo nezavisna zemlja otvorena za saradnju sa svim drugim državama, ali ne želimo da prihvatamo zahtjeve i da se svrstavamo u jednu kolonu.
Na crnoj listi oko 50 osoba
Pored Dodika, koji je pod sankcijama SAD od januara 2017. na crnu listu SAD 2018. stavljen je srpski član Doma naroda BiH Nikola Špirić. Od 1. avgusta 2023. na američkoj listi je i kompletno rukovodstvo RS – premijer Radovan Višković, predsjednik NS RS Nenad Stevandić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, i ministar pravde Miloš Bukejlović. Svima njima Amerikanci zamjeraju ili “antidejtonsko djelovanje ili učestvovanje u organizovanju i obilježavanju Dana Republike – 9. januara”. I ove godine je dopunjena lista, pa su se na njoj našli i Branislav Okuka, Jelena Pajić Baštinac i Srebrenka Golić, jer su, između ostalog, učestvovali na sastanku na kojem je odlučeno da se napravi kulturno-zabavni program povodom Dana Republike. U ekipi koje je SAD odlučila da sankcioniše trenutno se nalazi oko 50 ljudi, pišu Novosti.
