Zvanični Brisel, ako je suditi prema prvim riječima buduće komesarske za proširenje EU Marte Kos, mijenja pravila ponašanja prema zemljama koje su na putu ka članstvu, tako da u mjesecima koji dolaze neće više biti gledanja kroz prste.
Članovi Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta dali su Kosovoj zeleno svjetlo za poziciju evropske komesarke za proširenje nakon tročasovnog saslušanja na kojem je ova slovenačka političarka, koja će zamijeniti Mađara Olivera Varheljija, rekla da prvi put nakon deset godina postoji dobra šansa da jedna ili dvije države uskoro završe pregovore o pristupanju EU, dodavši da misli na Crnu Goru i Albaniju.
Govoreći o planu rada, naglasila je da, između ostalog, želi da vidi opipljive rezultate u procesu proširenja na zapadnom Balkanu i naglasila da će proces, uprkos novom geopolitičkom momentumu, ostati “zasnovan na zaslugama”. Ona je napomenula da je rat u Ukrajini dao novi zamajac procesu proširenja, ali da se “moramo postarati da države koje su kasnije podnijele kandidaturu za članstvo u EU ne budu konkurenti zemljama koje su to ranije učinile” te da je i sam proces maraton, a ne sprint.
Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević ističe da je uloga komesara da vodi razgovore i šalje izvještaje o stanju, ocijenivši da nije na njoj da odlučuje ko ispunjava uslove, a ko ne.
– Maraton već traje predugo, a politika EU je da ubrza proširenje. Realnost je i da proširenje danas zavisi od kriterijuma koje traži EU s jedne strane, a s druge zavisi i od geopolitičkih uslova. Najbolji primer za to su Rumunija i Bugarska te Crna Gora koja je navodno daleko više odmakla od Srbije na putu ka EU, a u praksi to jednostavno nije tako. Meni je Crna Gora veoma draga, otac mi je poreklom iz Crne Gore, ali objektivno je tako – rekao je Zečević.
Član Zajedničke komisije za evropske integracije Parlamenta BiH Branislav Borenović kaže da je jasno da nema više gledanja kroz prste i da se na evropskom putu mora više raditi, a manje pričati.
– Ključne su reforme i ozbiljni zakoni te prihvatanje evropskih standarda u punom obliku, vladavina prava je prioritet – rekao je Borenović koji smatra i da se trenutno BiH nalazi u najozbiljnijem zastoju i pod blokadom aktuelne vlasti koja će uskoro morati dati odgovore na veoma važna pitanja.
Jedno od njih je hoće li uspjeti da povuče sredstva iz Plana rasta, biti u stanju da imenuje glavnog pregovarača te predloži neka od zakonskih rješenja na nivou BiH.
– Imam osjećaj da je vlast navikla da tek tako dobija napredak na putu ka EU, kao neku vrstu poklona jer druge zemlje idu naprijed, pa mora i BiH. Diskutabilan je bio i kandidatski status i zato i jesmo sada u nekoj fazi čekanja na konkretan datum za otvaranje pregovora – rekao je Borenović za “Glas”.
Evropski put BiH u suštini je počeo 1999, kada je počeo proces stabilizacije i pridruživanja, a zvaničan zahtjev za članstvo u EU je podnesen u februaru 2016. Nakon što je krajem marta dobila zeleno svjetlo za otvaranje pregovora za članstvo, gotovo se ništa nije pomjerilo sa mrtve tačke. Najveći iskoraci su zabilježeni u decembru 2022, kada je EU odlučila da da i BiH status kandidata, a niko ne krije da to nije zbog zasluga u ispunjavanju zadataka, već zbog promjena politike Brisela i sukoba u Ukrajini kao i martovska odluka o otvaranju pristupnih pregovora sa BiH.
Iako je i sada stav svih da i BiH treba da bude dio evropske porodice, jačaju i struje koje su nezadovoljne stalnom igrom štapa i šargarepe od strane EU te smatraju da je partnere potrebno potražiti i na drugim stranama.
Nulta tolerancija
Marta Kos je poručila i da snažno vjeruje u moć civilnog društva da pozove lidere na odgovornost te da će imati nultu toleranciju na akcije uperene protiv organizacija civilnog društva, branilaca ljudskih prava i novinara.
– Pažljivo ću slušati bojazni građana. Potrebno je da aktivno komuniciramo o tome šta radimo i zašto je proširenje dobro za Evropu – naglasila je Kosova.
