Iako je, prema posljednjim podacima, u Bosni i Hercegovini nezaposleno oko 356.000 osoba, poslodavci se sve češće žale kako nema dovoljno radne snage, te traže da se omogući što veći uvoz radnika.
Kako je objavila Agencija za rad i zapošljavanje BiH, na kraju januara ove godine bile su 356.072 nezaposlene osobe, što je više za 1.749 ili 0,49 odsto u odnosu na prethodni mjesec, a manje za 21.054 nezaposlena ili 5,58 odsto u odnosu na isti mjesec prošle godine.
Saopštili su da se nezaposlenost povećala u Federaciji BiH za 448 osoba ili 0,16 odsto, u Republici Srpskoj za 580 ili 0,9 odsto, a u Brčko distriktu za 722 osobe ili 14,82 odsto.
“Zaključno sa 31. januarom posao su tražila 112.452 kvalifikovana radnika ili 31,58 odsto od ukupnog broja nezaposlenih na evidencijama, sa srednjom stručnom spremom 101.472 lica ili 28,5 odsto, te 99.662 nekvalifikovana radnika ili 27,99 odsto”, stoji u saopštenju.
Na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje je i 30.127 lica sa visokom stručnom spremom ili 8,46 odsto, 5.847 ili 1,64 odsto ih je sa višom stručnom spremom, sa nižom stručnom spremom 5.504 ili 1,55 odsto, te 1.008 visokokvalifikovanih radnika ili 0,28 odsto.
“U januaru je brisano ukupno 17.890 osoba sa evidencija službi zapošljavanja, od čega je 7.716 lica zaposleno. Istovremeno je za 10.803 osobe prestao radni odnos, dok su poslodavci u ovom periodu prijavili potrebe za zapošljavanjem 4.682 nova radnika”, piše u saopštenju ove agencije.
Ipak, Saša Trivić, predsjednik Unije poslodavaca RS, istakao je za “Nezavisne novine” da je očigledno da ove informacije nisu tačne.
“Postavlja se pitanje da li oni namjerno neće da rade i poskidaju te nezaposlene sa spiskova, da li ne valja zakonodavstvo ili je u pitanju nešto treće. Evidentno da ti nezaposleni ne postoje, jer imamo sve veći priliv radne snage iz inostranstva i ne treba nam bolji dokaz da ovi podaci nisu tačni. Ono što je loše jeste da država zbog takvih spiskova ne može da radi planiranje ni obrazovanje, ali ni neke druge stvari, a koje su vezane za broj nezaposlenih”, kazao je Trivić.
Na pitanje da li, po njemu, ima nekih zloupotreba na ovim spiskovima, Trivić odgovara da je siguran da ih ima.
“Svi ti koji su na biroima za zapošljavanje traže potvrdu da bi dobijali neku socijalnu pomoć ili zdravstveno osiguranje, a to znači da oni negdje rade i zarađuju, nisu u sistemu plaćanja poreza, a istovremeno dobijaju pomoć od države”, naglasio je Trivić.
Selvedin Šatorović, predsjednik Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine, rekao je da se značajan broj ljudi vodi na evidencijama biroa, a radi u sivoj ekonomiji u zemljama zapadne Evrope i tamo za 90 ili 180 dana zarade što bi u BiH za dvije ili tri godine.
“Rješenje poslodavcima je da ponude veće plate, da obezbijede bolje uslove rada. Uvoz radne snage iz zemalja Bliskog istoka, Azije i Afrike je definitivno veliki promašaj za sve poslodavce, veliki problem za političku situaciju u BiH i nikada ti radnici, koje će poslodavci platiti pet ili šest puta manje nego bh. radnika, neće moći pružiti ni 10 odsto onoga što naši kvalifikovani obučeni školovani radnici mogu. Pa naši radnici su najpoželjniji u zemljama zapadne Evrope, da je drugačije, niko ne bi tražio radnike odavde, nego bi i Njemačka, Danska, Francuska i druge zemlje direktno uvozile iz ovih zemalja”, naglasio je Šatorović.
Kaže da BiH ima sasvim dovoljno radnika i kapaciteta kako bi podmirila tržište rada.
“Neophodno je da se raspodjela dobiti, koja je u prethodnom periodu bila skoro pet milijardi KM, napravi na pravedniji način, te da dio ‘kolača’ koji ostvaruju svojim trudom i radom isključivo radnici bude dat i njima”, naveo je Šatorović.
