Žene žele nekoga ko je zabavan i velikodušan, dok muškarci više vole nekoga ko izgleda kao “seksualno dostupna osoba” koja se smije njihovim šalama, naveli su norveški istraživači.
Naučnici tvrde da su otkrili tajnu uspješnog flertovanja. Dok neki ljudi uspijevaju u flertovanju, drugi nemaju baš zavidne rezultate.
Istraživanje tima naučnika iz Norveške pokazalo je da žene žele muškarce koji su velikodušni i posvećeni, dok je humor najjače oružje za flert – za sve.
Muškarci očigledno više vole ženu koja izgleda kao seksualno dostupna i onu koja se smije njihovim šalama.
“Šta je najefikasnije – zavisi od pola i od toga da li je svrha flertovanja dugoročna ili kratkoročna veza”, rekao je Lejf Edvard Otesen Kener, profesor na Odsjeku za psihologiju Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju.
Profesor Kener pripada istraživačkoj grupi koja je proučavala flert u Norveškoj i SAD i ono za šta ljudi vjeruju da je efikasna taktika – za koga i u kom kontekstu.
Istraživačka grupa okuplja naučnike sa Norverškog univerziteta, sa Univerziteta Baknel u Pensilvaniji i sa državnog univerziteta Njujorka u Osvegu.
“Flert uključuje različite signale koje ljudi šalju jedni drugima. To se radi da bi se privukli potencijalni partneri”, rekao je profesor Kener i dodao: “I muškarci i žene flertuju da bi privukli pažnju željenog partnera, a možda i da bi time postigli seksualni ili romantični rezultat”.
Koautor studije nastale iz novog istraživanja Džoel Vade, profesor psihologije na Univerzitetu Baknel, dodao je: “Flert može biti verbalni i neverbalni”.
Prema studiji, žene koje samo žele kratkotrajnu vezu od flerta moraju to jasno signalizirati potencijalnom partneru, a prijateljski kontakt poput grljenja ili poljupca u obraz ne funkcioniše u tom kontekstu.
“Ljudi smatraju da su signali da ste seksualno dostupni najefikasniji za žene koje traže kratkoročnu vezu”, rekao je profesor Kener.
Međutim, potpuno drugačija taktika funkcioniše u drugom kontekstu sparivanja. Studija pokazuje da “znakovi velikodušnosti i spremnosti da se posvete najbolje funkcionišu za muškarce koji traže dugoročnu vezu”, rekao je profesor Mons Bendiksen, drugi koautor.
Muškarci koji žele da zadrže partnera duže vrijeme, možda doživotno, ne bi trebalo da izgledaju škrti, nevelikodušni, ili kao neko ko više voli da često mijenja partnerku, kažu istraživači.
Ali najmoćnije oružje u arsenalu flertovanja je humor, za koji se kaže da skoro uvijek djeluje u određenoj mjeri – za sve.
“Ljudi misle da je humor, ili sposobnost da nasmeje drugu osobu, najefikasniji za muškarce koji traže dugotrajnu vezu”, rekao je profesor Kener.
“To je najmanje efikasno za žene koje traže vezu za jednu noć – ali smijanje ili kikot na šale druge osobe je efikasna taktika flertovanja za oba pola”, dodao je.
“Nije samo djelotvorno biti smiješan, već je za žene veoma važno da pokažete svom potencijalnom partneru da mislite da je smiješan”, dodala je profesorka Rebeka Burč, koautorka iz Osvega, SAD.
Humor – uvek i svuda
Istraživači su sugerisali da je humor nešto što bi svako trebalo da stavi u svoj “komplet alata za flertovanje” – ali možda ne bi trebalo da se uvijek počne sa njim.
“Osmijeh i kontakt očima su važni. Onda možete da izgradite svoje veštine flertovanja iz te baze, koristeći naprednije taktike”, rekao je profesor Kener.
Naučnici su otkrili da je način flertovanja uglavnom isti u SAD i Norveškoj.
Flert je kulturološki zavisan samo u manjoj mjeri, kao što su govor tijela ljudi, početni kontakt i stepen velikodušnosti, rekli su.
To ukazuje da je efektivno flertovanje u velikoj meri univerzalno, što nije iznenađujuće jer su motivacije za pronalaženje partnera djelimično biološke, rekao je profesor.
Međutim, ovo takođe pokazuje da ljudi “fino podešavaju” svoje tehnike flertovanja u zavisnosti od toga šta je naglašeno u njihovoj kulturi, što je pametna, fleksibilna strategija, dodao je profesor Burč.
Istraživači su za potrebe studije anketirali skoro hiljadu studenata u Norveškoj i SAD.
Učesnici su ocijenili koliko je efikasno 40 različitih vrsta flertovanja za dugoročnu ili kratkoročnu vezu i da li je učesnik flerta bio muškarac ili žena. Učesnici su inače bili nasumično raspoređeni za odgovaranje na četiri verzije upitnika.
Istraživači su uzeli u obzir ekstrovertnost učesnika, godine, religioznost, koliko je osoba bila voljna da ima vezu i kako gleda na „vrijednost partnera”.
„Individualne razlike u godinama, religioznosti, ekstrovertnosti, ličnoj privlačnosti i sklonostima za kratkoročne seksualne odnose imale su mali ili nikakav uticaj na to koliko su ispitanici efikasnim smatrali različite taktike flertovanja”, rekao je profesor Bendiksen.
Stoga se može činiti da je naša ličnost manje relevantna u tome kako donosimo presude o flertovanju kod drugih.
