– Svedoci smo gotovo potpunog sloma tržišta energenata, na kom cene električne energije i gasa ekstremno rastu. Znači, do vrhunca inflacije sigurno još nije došlo. Sve ovo je, naravno, dovelo do toga i da je politička pozicija mnogih zemalja dobro uzdrmana, jer se standard građana vrlo brzo obrušava i pada. Vlada i sve veća nervoza i strah. Taj pesimizam je čak veći od onog koji je zabeležen tokom proleća 2020. godine kada je došlo do eskalacije pandemije virusa korona – kaže u intervjuu za “Glas Srpske” Nikolić.
GLAS: Predsjednik Bundesbanke zatražio je od ECB-a da razbuktalu inflaciju gasi novim i hitnim podizanjem kamatnih stopa, poručujući da je u septembru potreban snažan rast kamatnih stopa kako bi se ona konačno suzbila. Da li očekujete da toga i dođe?
NIKOLIĆ: Mislim da je to jedini način da se suzbije ova inflacija u evrozoni i ECB više ne smije voditi jednu snishodljivu monetarnu politiku. Američki FED je već to uradio, dižući značajno referentnu kamatnu stopu. Inflacija je visoka, te stoga i reakcija mora biti adekvatna. ECB to odlaže pod izgovorom, doduše i opravdanim, da bi takva restriktivna politika mogla dovesti do značajnog pada privrednih aktivnosti i jačanja recesionih pritisaka. Ali, bojim se da drugog izlaza nema nego da se referentne kamate značajno povećaju. Mislim da je to jedini put, jer ovaj negativni trend nije prolazan, već duboko ukorenjen. On je dobrim delom i posledica enormnog štampanja novca u vreme pandemije. Verujem da će ECB u ovom mesecu podići kamate, što onda znači i da će cena novca na tržištu skočiti, zaduživanje će biti mnogo nepovoljnije, a privredna aktivnost će dodatno usporiti.
GLAS: Vrijednost evra je na najslabijoj poziciji prema dolaru još od 2002. godine. Najnižu vrijednost evro je zabilježio u 2000. godini, kada je vrijedio samo 85 američkih centi.
NIKOLIĆ: Izbegavanje ECB-a da se suoči sa problemima, te odluka da dosledno ne sledi i prati monetarnu politiku FED-a, destimulisali su velike investitore da ulažu novac u Evropu, već s njim beže u druge “krajeve”, pogotovo preko okeana. Naravno, sve to je podstakao i rat u Ukrajini i energetska kriza, koja sve više pogađa evropski kontinent. Sve ovo je dovelo do jačanja dolara. I to će potrajati sve dok ECB snažnije ne podigne svoju kamatnu stopu.
GLAS: Da li slab evro ostavlja evrozonu i dalje izloženu uvozu inflacije?
NIKOLIĆ: Naravno, jer Evropa u odnosu na SAD više uvozi iz ove zemlje nego što u nju izvozi. Kako se ta roba plaća u dolarima, koji je sve jači u odnosu na evro, to onda utiče i na novi rast cena. Znači, jačanje dolara direktno dovodi do rasta inflacije u evrozoni. Postoje različite procene koliki je taj uticaj. Neko smatra da je to 9,1 odsto, od čega je jedan procentni poen potekao od jakog dolara.
GLAS: Do kada bi sve ovo moglo trajati, te da li sve više važi ona stara narodna “ko preživi, pričaće”?
NIKOLIĆ: Najveći problem je konflikt u Ukrajini. Moje mišljenje je da ovaj sukob neće tako brzo prestati, a sama kriza će sigurno potrajati minimum još godinu, dve. Ali, ono čega se ja nekako najviše pribojavam jeste energetski kolaps u Evropi tokom jeseni i zime. Milim da će postati jasno da je bez ruskih energenata nemoguće održati energetsku stabilnost, bar ne u nekom srednjoročnom periodu.
Investiranje
GLAS: Kako da građani sačuvaju vrijednost svog novca? Da li je isplativo držati novac u bankama ili ga je bolje uložiti u nešto drugo?
NIKOLIĆ: Odgovor na to pitanje nije nimalo lak. Ukoliko bi novac držali oročen u banci, taj prinos ne bi mogao da pokrije inflaciju. Jednostavno, čitave finansije izložene su visokim rizicima. U šta investirati novac, formula je sa mnogo nepoznanica, jer niko ne zna da li će evropska ekonomija preživeti zbog energetske krize. Kada ne možemo da sagledamo tu neposrednu budućnost, onda je zaista nezahvalno govoriti i o srednjoročnim i dugoročnim strategijama.
