OHR, juče je, pozivajući se na Ustav BiH izašao sa stavom da u BiH ne postoji “državna granica” između entiteta, već da se radi o “međuentitetskoj liniji razgraničenja”, međutim na zvaničnom sajtu Ustavnog suda BiH u Ustavu BiH, u članu 1.4 jasno piše da “nijedan entitet neće provoditi bilo kakvu kontrolu na granici između entiteta”.
Da apsurd bude veći, na sajtu Ustavnog suda BiH, iz fusnote proizilazi da je Ustav BiH prevod Kancelarije OHR-a.
Osim u Ustavu BiH sa zvaničnog sajta Ustavnog suda BiH, granica među entitetima pominje se i u Aneksu 2 Dejtonskog mirovnog sporazuma, tako da nije jasno na koji Ustav BiH se pozivaju u OHR-u.
Osim na Ustav BiH, OHR se poziva i na odluku Ustavnog suda BiH koji je još 2000. godine razmatrao ustavnost izraza “granica” u Ustavu Republike Srpske. Tada je zaključeno da je izraz “granica” neustavan. Osporeni član Ustava Republike Srpske je izmjenjen i izraz granica je zamjenjen terminom “međuentitetska linija razgraničenja”. Dakle, u suštini, izraz “granica” u Ustavu Republike Srpske je neustavan, ali je istovremeno taj izraz zadržan u Ustavu Bosne i Hercegovine.
“Član 1.4 Ustava BiH i Aneks 2 Dejtonskog mirovnog ugovora su ključni za aktuelno pitanje kome pripada imovina. Naime član 1. Aneksa 2 Dejtonskog mirovnog ugovora propisuje da postoji granica između entiteta. To isto zatim propisuje i član 1.4. Ustava BiH, jer u toj ustavnoj odredbi stoji da “Nijedan entitet neće provoditi bilo kakvu kontrolu na granici između entiteta”. Stoga riječi granica između entiteta, koje, kako vidimo, propisuju Aneks 2 Dejtonskog ugovora i član 1.4. Ustava BiH, znače da je Aneksom 2 i Ustavom BiH izvršena podjela imovine na način da sve što je iza te granice pripada entitetu, a ne BiH”, rekao je za “Nezavisne novine” Milan Blagojević, profesor Ustavnog prava.
