Narodni poslanik Milanko Mihajilica tokom sjednice Narodne skupštine Republike Srpske govorio je o planovima otpisa duga zdravstvenim ustanovama poručujući da na ovaj način problem neće biti dugoročno riješen.
“Ovaj zakon neće riješiti ovaj problem. Shvatili smo šta hoćete, ali neće riješti problem, jer je pravljen dugi niz godina i došli smo u situaciju da pokušavate da otpišete kamate”, istakao je Mihajilica.
Narodni poslanik je dalje dodao da je odavno trebalo radikalno odrezati neke stvari, ali da vladajuće strukture to nisu željele.
“Davno je trebalo radikalno odrezati neke stvari, očito to niste željeli, smjeli ili znali. Ili ste imali neki interes. Svega toga ima u vašem ponašanju. I bez obzira na taj poreski dug koji je tolerisan. I zato ih niste sankcionisali, to je istina. Ne postoje dvije istine već samo jedna. Ovdje se ne radi o tome da li je potrebno izbrisati dug UKC-u, nekom domu zdravlja i onima koji pljačkaju naše resusre prirodne, državne i narodne. Vi ste omogućavali godinama da ne plaćaju poreze. Sada otpisujete kamate onima koji voze bijesna auta, koji imaju milione maraka na računima i imaju nekretnine širom svijeta. o tome se radi i o tome govorimo”, poručio je Mihajilica.
Narodni poslanik dodaje da bi se našlo rješenje te da je bila namjera da se zdravstvu pomogne, a da vladajući ulaze u nova zaduženja kako bi pomogli zdravstvu da preživi.
“To je sve zbog namještenih tendera i velikog broja nemedicinskog osoblja koji se zaposlio u bolnice i zdravstveni sektor koji ne pomaže bolnicama i koji je na teretu građana i našeg budžeta. Naravno da je javnost u Republici Srpskoj ogorčena i naravno da vi sada pokušavate 200 miliona KM da otpišete i dali ste opet novac svojim igračima. To je prava istina. To je samo na dva posla, a mogao bih 20 poslova preko kojih je oštećena Republika Srpska da nabrojim koliko se planirate zadužiti u ovoj godini”, naglasio je Mihajilica.
Nakon ovih riječi Milanko Mihajilica je pred poslanicima pročitao besjedu Vladike Nikolaja Velimirovića “Ne kradi državu jer je skupo plaćena”.
Njegovo čitanje je naišlo na negodovanje zamjenice predsjednika Narodne skupštine, Anje Ljubojević koja je pokušala da prekine Mihajilicu. Ipak narodni poslanik je iskroristio svoje vrijeme i pročitao besjedu koju prenosimo u cjelini:
“Braća tvoja izginula su u ratovima braneći državu.
Oni su položili živote svoje za državu – kako se ti usuđuješ krasti i potkradati tu preskupu tekovinu? Ova je država i njihova koliko i tvoja, i više je njihova, jer su je platili više od tebe; više su uložili u nju nego ti. Ja kažem: država je svojina i onih koji leže u grobovima koliko i onih koji igraju po salonima, i još više. Ko dakle krade državu, maroder je isto kao i onaj ko pljačka mrtve. Jer i jedan i drugi udaraju na svojinu mrtvih.
Tvoji đedovi i prađedovi i čukunđedovi borili su se za ovu državu, mučili se za nju, uzdisali, plakali, znojili se, krvavili se, umirali. Bezumniče! Koga kradeš? Kradeš svoju najbližu svojtu, koja te iz grobova proklinje. Odsecaš se od nje i ona od tebe. Tvoji pretci ne priznaju ti pravo građanstva u ovoj njihovoj državi; oni te se otresaju pred Bogom i ubrajaju te u rod pacova. Kad kradeš državu, kradeš otadžbinu svoju, zemlju otaca svojih; i kradeš braću svoju, sinove i kćeri otaca tvojih. Zamisli, da svi pođu za tvojim primerom; da svi počnu krasti državu svoju – šta bi bilo? Zemlja vitezova i mučenika pretvorila bi se u jamu pacova! I Bog pravedni, koji gleda po zemlji i traži ljude, oduzeće zemlju od pacova i dati je ljudima, strancima iz bliza ili izdaleka.
Gle, još plaču ratne udovice. Još se muče neodrasli siročići, pitajući majku, gde im je otac. A majka im odgovara:
POGINUO JE ZA OVU DRŽAVU. POTONUO JE U MORE, I RIBE SU GA POJELE.
Ovo nije razgovor jedne majke sa svojim sirotanima, nego mnogih i mnogih hiljada majki udovica sa decom svojom.
Zar tebe ne hvata jeza od ovakvih razgovora, koji ispunjavaju vazduh koji ti dišeš od Velikog rata do danas? Kako da se drzneš pružiti ruku u haznu državnu, da ukradeš, da zagrabiš? U toj hazni je i krv poginulih ratnika, i porez njihovih udovica i siročića. Krv i suze kradeš kad državu kradeš. To ćeš dati svojoj deci da jedu – tu krv i te suze. Otrov ćeš im dati, i potrovaćeš ih. Tako ćeš dostojanstvo roditelja pretvoriti u podlost ubice.
Ovo ti ne znaš, i ne veruješ. Jer ne veruješ u živoga i svevidećega Boga, strašnog revnitelja pravde.
No doći će čas kad ćeš saznati i poverovati, ali taj čas može biti trinaesti.
I još: ko ukrade od pojedinca, ukrade od imućnoga, od onoga koji ima. Ko pak ukrade od države, taj ukrade od sviju koji plaćaju porez državi, to jest ne samo od imućnih nego i od siromaha, jer porez državi plaćaju i siromasi, sluge i sluškinje, argati i nadničari, pralje i poslužitelji, pečalbari po tuđim zemljama i bedni trudbenici po rudokopima ispod zemlje, i seljak koji ore sa kravama, i samohrani starci i starice, i čistači ulica. Za porez prodaje se siromahu kuća, i ovca, i bakrač, i sve pokućanstvo. Čovek koji nema ništa, mora da pozajmi i da plati porez.
Državno blago zaliveno je potocima znoja i suza sirotinjskih. Put kojim to blago teče u državnu blagajnu ispunjen je vapajem i ridanjem. Zaista, teško je zamisliti veće nepoštenje n e g o pružiti ruku i ukrasti od toga opšteg, državnog blaga. I teško je zamisliti veće gluposti od te.
Ja kažem, da je krađa od države velika glupost; ne samo veliko nepoštenje nego i velika glupost. Veliko nepoštenje, jer ko krade od države, krade i od onoga koji nema, tj. kome je prodata i poslednja imovina za porez ili ko je uzajmio da bi se državi odužio. No i velika glupost; evo kako i zašto:
Ko ukrade od države taj ulazi u neprijateljstvo sa državom. On i država postaju kao zaraćene strane. On počne mrzeti državu i država njega. Niko toliko ne govori protiv države koliko onaj ko krade državu. To je zaista za divljenje i za priču. No to je fakat i iskustvo. Pošten zanatlija, kome je bakrač prodat za porez državni, ne govori toliko protiv države koliko to čini lopov koji krade državno blago, ili ma kakvu državnu imovinu. Jer svak ko krade, omrzne onoga od koga krade. Ko krade od države, omrzne državu, i ubrzo on oseti, da i država njega mrzi, tj. da ga mrze svi građani države. On onda sve više krade od države, sve više mrzi državu i sve glasnije viče na državu. Niko zaista toliko ne viče na državu koliko lopov koji potkrada državu. On ne zna zašto viče, ali ga nešto goni da viče na državu. U stvari on se vikom na državu brani od države, od državne mržnje, od mržnje miliona građana prema njemu kao lopovu državnom.
On je usred te mržnje kao utopljenik usred mora. Iako u državi niko ne zna da je on lopov osim njega i Boga, ipak svi građani države gledaju na nj popreko i osećaju mržnju prema njemu, ne znajući ni sami zašto. I on stavlja na suprot te mržnje svoju mržnju. On viče na državu zato što je kriv državi. Tom vikom on sebe objavljuje kao lopova državnog. No to je tajna za čuvare zakona i reda u državi. To je rat nevidljivi, psihološki, unutarnji. To svak ne razume; no to je jasno za bogoslova. Država sve više postaje pakao za onoga ko krade državu. Zar dakle nije glupost krasti državu? I mačka se čuva od krađe u” kući kad vidi domaćina prisutna, osim ako je slepa. Za čoveka slepilo, to je glupost. Samo ko je glup, taj krade u prisustvu svevidećeg Boga, ne misleći o udarcima koje ne može izbeći.
Potonulu lađu izvadili ljudi iz dubine morske. Pri tome poslu svi su se namučili, neki osakatili, a neki čak životom platili. No kad je lađa spasena, svi su se radovali i počeli lađu opravljati i uređivati. No našli se zli ljudi, koji su počeli krasti sa lađe daske i eksere, točkove i užeta, čelične šipke i sindžire; neki su ukrali stepenice, neki čak probušili bok od lađe da bi uzeli štogod iz donjih magacina; drugi opet pokrali električne lampe i žice. Zar neće takva lađa opet potonula? Pošteni putnici na lađi malo slute da su u opasnosti. No kad voda grune u lađu i svetlost se pogasi na lađi, zatrubiće kapetan i pozvati sve putnike da pomognu spasavati lađu, ali – može biti dockan. I kad bude dockan, lađa će ponovo potonuti u dubinu morsku.
Primeni ovu sliku na istoriju tvoje države, i strah će ti ukočiti ruke da ne kradeš. Nije li tvoja državna lađa bila 500 godina pod vodom? Sad je lađa izvučena iz dubine, a ja ti rekoh ranije po kakvu i koliku cenu. Da ne govorim o podnetom trudu i znoju i mukama nekolikih pokolenja oko spasavanja lađe -: vojske i vojske našle su smrt u dubini dok se državna lađa spasla i ponovo izašla na svetlost Sunca. A broj osakaćenih, oslepljenih, unakaženih, prebijenih, pa broj udovica, pa siročadi, – ko može sve te brojeve sabrati za poslednjih sto i trideset godina! I kako da ne bude proklet od Boga i od naroda ko radi da državna lađa ponovo padne u propast?
Prestani dakle krasti, da ne padneš pod kletvu tvoraca države i da ne navučeš kletvu na naslednike države, na decu svoju. Prestani krasti, prestani krasti, prestani krasti, i vrati državi ono što si ukrao od države. Čuj zapovest Božjeg apostola: Ko je krao neka više ne krade nego neka se još trudi i čini dobro rukama svojim (Efes. 4, 28).
Budi državi od koristi. Ne samo ne kradi državu, nego budi joj od koristi. Podaj, podaj, pomozi joj. Ako si do sad potkradao svoju državu, vrati dvostruko ako nećeš četvorostruko kao što je učinio nepošteni Zakhej kad je osetio strašno prisustvo Boga i obratio se poštenju. Vrati bar dvostruko; vrati odmah; vrati da niko ne zna. Znaće Onaj koji sve zna, a narod će osetiti, i svi građani promeniće neprijateljski stav prema tebi. I deca tvoja biće zdrava i napredna.
Ako primaš kakvu plaču od države, smatraj da više primaš nego što zaslužuješ i budi blagodaran državi.
Ako pozajmljuješ ili prodaješ nešto državi, ne precenjuj i ne ucenjuj. Nego traži manju dobit od države nego što bi tražio od pojedinca.
Ako liferuješ državi, liferuj po pogodbi tačno i časno, i podaj nešto više i bolje -, a nikad manje i gore – nego što je pogodba.
Ako kupuješ za državu materijal u inostranstvu, ne primaj lični procenat koji ti nude strani fabrikanti i trgovci. Jer ono što tobož tebi na dar daju, stavljaju na račun tvoje države po nekim vidom. I tako tebe čine lopovom tvoje države. Budi zadovoljan sa putnim troškovima i dnevnicama koje ti država daje, pa čak i od ovoga nešto uštedi i vrati državi.
Učini za državu uvek više nego što te država plaća. Samo tim viškom meri se rodoljublje. I samo se pomoću tih viškova može država održati i unaprediti.
Ne iznosi svoj novac iz svoje države u tuđu državu. Time činiš čast tuđoj državi, a poniženje i štetu svojoj. I ovo je krađa i prokletstvo. Ona je država najsigurnija-bez obzira na njenu veličinu-gde vlada najveće poštenje. Ti činiš svoju državu nesigurnom svojim nepoštenjem. Znaj, da ako propadne tvoja država, i ti ćeš propasti u njoj pre nego što preskočiš granicu i zagrliš svoj novac u tuđoj zemlji. Tvoj život propašće u tvojoj državi, a tvoj novac u tuđoj. To je obična osveta Večne Pravde, koja gleda i vidi.”
Besjeda Nikolaja Velimirovića
