Priznanje ministra inostranih poslova BiH Elmedina Konakovića da je rukovodstvo Obavještajno-bezbjednosne agencije (OBA) BiH godinama nelegalno prisluškivalo stotine političara, novinara i neistomišljenika potvrda je da samo formalno živimo u demokratskom društvu.
Javna je tajna da su u BiH partije koje su na vlasti u stvari “bog i batina” svega što se dešava, ali je potpuno poražavajuće da uprkos priznanjima o postojanju ovako ozbiljnih stvari, koje nedvosmisleno vraćaju u period bivše Jugoslavije i famozne OZNA, nema reakcija pravosudnih institucija, ali ni građana.
“Odgovorno tvrdim i znam da je u OSA zadokumentovano više od stotinu slučajeva u kojima su prisluškivali novinare, političare, oponente režima bez naloga suda. Znamo da su tamo koristili duple kartice, znamo da su sutra tamo mogli duplirati, lažirati moju karticu, vašu karticu, naš broj i preuzeti naše pozive, SMS-ove”, rekao je Konaković gostujući u emisiji “Pressing” na televiziji N1, a sve u sklopu izjave da je aktuelna vlast pri preuzimanju firmi/institucija od strane bivše vlasti predvođene SDA utvrdila brojne nezakonitosti u radu.
Uz navode da “oni znaju da on zna”, šef bh. diplomatije poslao je i poruku da se to više nikada neće dešavati.
Ove Konakovićeve izjave nastavak su slične epizode iz 2020. godine, kada je tadašnji član Predsjedništva BiH Milorad Dodik tokom sjednice Narodne skupštine RS priznao predstavnicima opozicije da ih prisluškuje.
“Nema vlasti koja ne sluša opoziciju, tako i mi vas slušamo. Imamo pravo i slušamo vas. Znamo šta radite”, rekao je tada Dodik.
Ovo “znamo” je jako bitna riječ jer ako biste pitali bilo koga na ulicu “Smatrate li da ste ikad bili prisluškivani?”, odgovor bi u gotovo svim slučajevima bio potvrdan, uz dodatak da se “zna da je tako”.
Međutim, to je zapravo i problem svega, smatra novinar Slobodan Popadić.
“Konakovićevo javno iznošenje podataka o prisluškivanju je samo gorka potvrda da živimo u formalno demokratskom, a suštinski u diktatorskom sistemu. Vlast koristi državne resurse da nadzire živote svih onih koji joj predstavljaju navodnu opasnost”, kaže Popadić i dodaje:
“On je te podatke iznio u namjeri da se obračuna sa prethodnicima iz SDA i hvala mu na tome, iako je njegov interes uskostranački. Međutim, ako Tužilaštvo BiH ne sprovede istragu i podigne optužnicu protiv onih koji su nezakonito prisluškivali, ništa nismo dobili. Šta je radila parlamentarna Komisija za nadzor nad radom OBA? Ćutanje javnosti i tužilaca je strašno”.
Struka smatra da je praksa u BiH takva da javna priznanja, čak i ovako ozbiljna, ne igraju preveliku ulogu. Komunikolog Mladen Bubonjić naglašava da neki epski epilog ne bi uslijedio čak i da se zvaničnom istragom utvrde ovakve nezakonitosti.
“Uzevši u obzir političke odnose, posebno u kontekstu raspodjele interesa i uticaja, teško je pretpostaviti da bi neko s vrha odgovarao. Čak i da se zvanično otkrije da je bilo prisluškivanja, najvjerovatnije bi neko od nižerangiranih odgovarao. Drugim riječima, našli bi nekog žrtvenog jarca. S druge strane, kada bi se na osnovu istrage odlučilo sve istjerati na čistac mnoge glave bi pale, čak i među onima koji vrše istragu. S tim u vezi bojim se da će sve ostati bez značajnijih posljedica”, smatra Bubonjić.
Iz nevladinih organizacija poručuju da se u ovom slučaju nipošto po strani ne smiju ostaviti građani jer vlast i među njima ima “potencijalno opasnih”.
“Nema nijedan razlog koji bi nas ubijedio da ne vjerujemo da je isti slučaj i sa građanima. Priznanje da je institucija koja ima vjerovatno najveća ovlaštenja i mogućnosti u pogledu nadzora nad građanima i drugim subjektima to radila nezakonito su skandalozna i trebalo bi da su dovoljna za ozbiljne sudske postupke i procesuiranja odgovornih. Zašto se to ne dešava pitanje je za pravosuđe, posebno za tužilaštva”, kaže Dragan Todorović iz Banjalučkog centra za ljudska prava, koji praktično sam daje odgovor na svoje pitanje.
“Kada se ima na umu da direktori takvih agencija, a često i predstavnici tužilaštva i drugih pravosudnih institucija, dolaze iz istog interesnog kruga političkih partija, jasno je da jedni drugima štite leđa i da su u dosluhu kad treba nezakonito prikupiti informacije o nekome koga označe kao prijetnju ili smetnju na putu ostvarenja svojih interesa”, ističe Todorović.
Sociolozi kompletnu situaciju nazivaju opasnom i pokazateljem da građani saznajući ovakve stvari stiču jasan utisak da živimo u nekom totalitarnom ili usko kontrolisanom društvu.
“To sve nije dobro ni za te političke opcije, jer kada građani gube povjerenje u institucije, kada se osjećaju nesigurno zbog onih zbog kojih treba da se osjećaju sigurno, dolazi ili do pasivnog otpora (u BiH se to ogleda u odlasku stanovništva) ili s druge strane do aktivne reakcije, kao što je smjena vlasti (to je bio slučaj u Federaciji BiH sa SDA)”, poručuje sociolog Vladimir Vasić.
Zaključujući priču on dodaje da je jedan od ključnih razloga zašto se BiH etiketira kao disfunkcionalna to što se na ozbiljnim pozicijama nalaze ljudi “koji su spremni da bez imalo moralne odgovornosti pogaze i zakone i urade sve što je potrebno za njihove lične ili uskopartijske interese”.
