– Ako zgrada nije oštećena i ako su reaktori ušli bezbejdno ugašeni, i imaju sekundarne ili tercijarne sisteme hlađenja, onda bi trebalo da postoji mali rizik. Ako se ti uslovi ne ispune, postoji značajan rizik – napisao je na Tviteru Džon Volfsthal, bivši viši direktor za kontrolu naoružanja i neproliferaciju u Savjetu za nacionalnu bezbjednost.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je, nešto prije četiri sata ujutru po ukrajinskom vremenu, da ju je ukrajinski nuklearni regulator obavijestio da nema promjene nivoa radijacije u elektrani. Agencija je saopštila da je njen generalni direktor Rafael Grosi apelovao na prekid vatre i upozorio na “ozbiljnu opasnost” ako reaktori budu pogođeni.
Oko šest sati ujutru po ukrajinskom vremenu hitne službe su saopštile da je požar u zgradi za obuku “lokalizovan”. Vatra je ubrzo ugašena, a povrijeđenih među osobljem fabrike nije bilo, saopštila je Hitna pomoć.
Elektrana opkoljena ruskim trupama
Elektrana u Zaporožju na jugoistoku Ukrajine, u kojoj se nalazi šest od 15 nuklearnih reaktora u zemlji, kao i susjedni grad Energodar, opkoljeni su ruskim trupama od početka nedjelje.
Gomile lokalnog stanovništva stajale su na putu koji je vodio do fabrike, stvarajući ljudsku barijeru za napadnu silu.
Gradonačelnik Energodara Dmitrij Orlov rekao je u petak ujutru da je rusko granatiranje izazvalo požar i postavio video u kojem poziva ruske snage da zaustave bombardovanje, rekavši da bi to moglo da izazove katastrofu sa posljedicama daleko izvan Ukrajine.
Marijana Buđerin, ukrajinski stručnjak za projekat upravljanja atomom u Belfer centru Univerziteta Harvard, rekla je: “Reći da je reaktor pogođen ne govori mnogo, jer je najugroženiji dio ovoga snabdijevanje strujom i vodom”.
– Ako se isključi struja, aktiviraju se rezervni generatori, ali ako se oni ne uključe ili im se zapali dizel gorivo, na primjer, pumpe ne mogu da pumpaju hladnu vodu u reaktor i u bazeni za istrošeno gorivo. To je neophodno da bi nuklearna reakcija bila umjerena. U suprotnom će voda proključati i jezgro će postati kritično i eksplodirati – rekla je.
Ona je kazala i da su komore za zatvaranje dizajnirane da izdrže određeni nivo udara i da mogu da zaustave oslobađanje radijacije čak i ako jezgro eksplodira.
Međutim, upozorila je da bi bazeni sa istrošenim gorivim šipkama mogli biti veća briga, piše Blic.
– Gorivo tamo nije tako aktivno, ali se obično prepuni – objasnila je, dodavši da je manje aktivan, ali čvršće upakovan materijal takođe opasan ako se sistem za hlađenje pokvari: “A bazeni za istrošeno gorivo nisu pokriveni komorama za zatvaranje od očvrslog betona”.
