Nakon dugih dvanaest godina nadzora Evropske komisije, Grčka je riješila da stavi tačku i oslobodi se negativnog uticaja koji joj je privredu doveo do ivice propasti.
Takozvana “trojka” kreditirala je Grčku sa 289 milijardi evra, ali u narodu ostala upamćena po tome što im je rezala primanja, povećala porez… Javni dug dostizao je i preko 200 odsto BDP.
Grčka vlada se 2010. godine u trenutku teškog finansijskog stanja zemlje, obratila za pomoć Evropskoj uniji, Evropskoj centralnoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu. Nije imala kud, tumačili su tada mnogi. Zemlja je iz godine u godinu ekonomski tonula, a podaci s kraja prvog tromjesečja 2021. govore da je nivo državnog duga prema BDP-u bio 209,3 odsto, prenosi Blic.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je pre dva dana da je Grčka danas potpuno nova zemlja, i da bilježi značajan rast i pad nezaposlenosti.
– Grčka je danas jedna drugačija zemlja. Imamo snažan rast i značajan pad nezaposlenosti od 3 posto od prošle i 5 posto od 2019. godine – rekao je on.
Zemlja je u proteklih 12 godina koristila tri programa međunarodne finansijske pomoći za izlazak iz krize. Dogovorila je se sa povjeriocima 2018. da ostvjaruje primarni budžetski suficit u visini od 3,5 odsto do 2022. Mada je taj nivo suficita ograničavao mogućnosti vladine potrošnje, postavljen je tada kao zahtjev u zamijenu za ublažavanje uslova otplate duga.
Atina je od 2010. do 2015. dobila tri paketa finansijske pomoći od Evropske unije i MMF-a, u ukupnom iznosu od više od 260 milijardi evra. Nakon izlaska iz programa spasavanja 2018. godine, za potrebe finansiranja se oslanjala isključivo na tržišta duga.
Uprkos visokim zaduživanjima, Grčka je uspjela da otplatila oko 6,0 milijardi evra MMF-u prije roka 2019. i 2021.godine i ima još 1,8 milijardi evra neotplaćenih kredita prema Fondu, čiji je rok otplate do 2024. Vlada je takođe počela prošle godine sa prvim otplatama spasilačkih zajmova partnerima iz evrozone i želi da ubrza tempo vraćanja dugova.
Ekonomija procvjetala
Zbog visokih kredita i oštrih mjera Evropske komisije, Atina je značajno smanjila penzije i plate svojim državljanima, podigla poreze, zaustavila javno zapošljavanje, smanjila budžete, bolnica i javnih tijela.
Međutim, zemlja je uprkos “crnoj rupi” koja joj je crpela svu privredu uspela da stane na svoje noge. Zvanična Atina procjenjuje da je nacionala ekonomija porasla za 9,0 posto u 2021. godni, nakon što se privreda oporavila od prvog talasa blokada uvede njih zbog kovida, i predviđa rast od preko 5,0 procenata ove godine.
Grčka sada raspolaže rezervnim gotovinskim sredstvima od oko 32 milijarde evra, što je dovoljno da pokrije dospijeće duga u naredne najmanje tri godine.
EK Grčkoj ove godine predviđa rast od 4 posto BDP-a, dok će evrozona u prosjeku rasti 2,6 posto. Nezaposlenost u Grčkoj i dalje je među najvišima u evrozoni, minimalna plata je najniža, a javni dug od 180 posto i dalje predstavlja teret za privredu.
