Potez Evropske centralne banke (ECB) da drastičnije poveća referentnu kamatnu stopu uticaće na smanjenje inflacije, ali će sa druge strane doći do pada privredne aktivnosti i samim tim rasta broja nezaposlenih.
Sve to preliće se i na tržište BiH.
Stav je to ekonomista povodom jučerašnje odluke ECB koja je prelomila i povećala ključnu kamatnu stopu za 75 baznih poena i nagovijestila dodatni rast u borbi protiv inflacije, iako se ekonomija evropskog bloka kreće prema recesiji tokom zime.
Nakon rasta u julu, ECB je povećala osnovnu kamatnu stopu sa nule na 0,75 odsto, a kamatu za refinansiranje na 1,25 odsto, što je najviši nivo od 2011. godine. Dodatni koraci se očekuju u oktobru i decembru. ECB je u saopštenju navela da je ovo korak koji vodi ka nivou kamatne stope koji će osigurati povratak inflacije na ciljani nivo od dva odsto.
Ekonomista Marko Đogo rekao je da se Evropska unija ipak odlučila da zaoštri monetarnu politiku. Podvukao je da je ECB između privrednog rasta te očuvanja radnih mjesta prioritet dala smanjenju inflacije, odnosno monetarnoj stabilnosti.
– Dakle, možemo očekivati posljedice po privrednu aktivnost. Očigledno je da su stručnjaci u ECB procijenili da trenutno veliki rast cijena unosi nestabilnost koja je čak i gora od smanjivanja investicione tražnje. Međutim, to bi moglo da utiče i na smanjenje balona na tržištu nekretnina, jer je potez ECB i podsticaj da se dio novca vraća u banke, a ne da se investira u nekretnine – rekao je Glasu Srpske Đogo i dodao da ta odluka ipak ne znači da će ECB u tome uspjeti.
Naglasio je da će se sve te posljedice direktno preko novčanog tržišta odraziti i na domaće banke i tržište BiH.
– Smanjenje privredne aktivnosti u dugom roku uticalo bi na izvoz iz BiH. Ako su se oni odlučili na smanjivanje inflacije sa padom privrednog rasta to znači da se i mi htjeli ili ne moramo odlučiti za tu kombinaciju. Više ljudi će biti bez posla, ali će inflacija biti niža – podvukao je Đogo.
Sa njegovim stavom saglasni su i ostali ekonomisti, koji navode da je neizbježan pad privredne aktivnosti u Evropskoj uniji.
– Sada je samo pitanje u kojem obimu će to biti, odnosno da li će to biti blagi pad ili će pak otići u negativnu zonu. Sve je to neizvjesno i zavisi od niza faktora. Živimo u nekom vremenu koje nismo mogli ni zamisliti samo prije godinu – podvukli su ekonomski stručnjaci.
Depoziti
Marko Đogo podvukao je da će potez ECB uticati i na rast kamata na depozite.
– Rast kamata i na kredite i depozite je neizbježan. Na depozite je ta veza direktnija, a na kredite nešto manje utiče. Banke međutim mogu da odluče da bi zadržale tržišno učešće da smanje neto maržu pa da ostave kamatne stope na kredite. To je pitanje ponude i tražnje na kreditnom tržištu – rekao je Đogo.
