Naglasio je da je ono što je osjetio kada je pobijedio nadmašilo sve što je do sada osjećao.
“Biti na tom terenu sa srpskom zastavom, slušajući srpsku himnu, ništa ne može da bude jače od toga”, rekao je Đoković.
Dodao je da je ovo “najposebniji osjećaj” koji je doživio u karijeri.
“Najposebniji osećaj. Mislio sam da 2012. kad sam nosio zastavu na ceremoniji otvaranja najbolji osećaj, sve do danas. Sve što sam ikad zamišljao, nadao se, želeo, uvek je prioritet za mene da predstavljam moju zemlju. Gde god mogu da nosim srpsku zastavu, to me motiviše i nosi kao ništa drugo. Sad, sa 37 godina, pobedio sam 21 godinu starog igrača koji je osvojio Rolan Garos i Vimbldon, ovo je najveći sportski uspeh u mojoj karijeri”, dodao je Đoković kome su ovo bile pete Olimpijske igre.
Naveo je i da je ova godina je bila čudna za njega jer nije osvojio nijednu titulu do sad u sezoni.
“Ali, grend slemovi i OI su najbitniji ciljevi za sezonu, pogotovo OI znajući da mi je ovo poslednja šansa da osvojim zlato. Učinio sam sve što sam mogao da se pripremim, da podignem formu u pravom trenutku, da bude na vrhuncu ovde”, istakao je najstariji osvajač zlatne olimpijske medalje u istoriji.
Podsjetio je da mu se na Rolan Garosu dogodila povreda koja ga je “izbacila iz planova” i da možda nije očekivao da igra finale Vimbldona.
“Alkaraz me je pobedio, bio je bolji, ali sam rekao kad sam dolazio ovde da se osećam kao dosta bolji igrač. Vimbldon mi je dao samopouzdanje u kretanju, u mojoj igri. A, motivacija mi nije bila potrebna, nema veće nego kad predstavljate svoju zemlju. Nisam set ispustio ceo turnir. Znao sam da je ovo moja šansa, ako se ikada desi, da će to biti sad”, rekao je Đoković.
On je objasnio da je osjetio veliko olakšanje kada se plasirao u finale, ali da je želio zlato, iako je znao da je pobijediti Alkaraza “kao popeti se na najvišu planinu”.
