Ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju RS Zlatan Klokić rekao je da će uraditi sve da ideja o identifikacionim kartama za Srbe zaživi što prije.
– Na taj način i oni koji su rođeni van granica Srpske imaće svoj nacionalni identitet. Matica brine za njih i oni nisu i neće biti zaboravljeni. Oni u institucijama RS mogu uvijek naći partnera u pogledu ostvarivanja prava koja ćemo im garantovati – kazao je “Glasu Srpske” Klokić. Naglasio je da RS brine o svojim ljudima bez obzira na to da li su rođeni u inostranstvu ili u Srpskoj, iz koje su otišli i nakon određenog vremena uzeli državljanstvo druge zemlje.
– Cilj je olakšati tim ljudima sve poslove koje bi pokretali u RS, kako u pogledu kupovine određene nekretnine, tako i osnivanja preduzeća – poručio je Klokić. Naglasio je da je za dodjelu identifikacionih karata potrebno promijeniti i određene zakone.
Šef Predstavništva RS u Austriji Mladen Filipović rekao je da je identifikaciona karta za Srbe nacionalni projekat te podvukao da je ta ideja odjeknula pozitivno u Austriji, u kojoj je treća, pa i četvrta generacija naših ljudi koji su tamo otišli da žive i rade.
– Upravo je dosta tih ljudi uzelo državljanstvo Austrije, koja ne dozvoljava nijedno drugo državljanstvo. Zbog toga su se mnogi naši ljudi morali odreći državljanstva RS – BiH. Taj projekat omogućiće našim ljudima ovdje da imaju jaču vezu sa Srpskom – rekao je “Glasu Srpske” Filipović.
Naglasio je da u Austriji ima mnogo privrednika sa naših područja te da oni žele da investiraju u Srpsku.
– Dodjela identifikacione karte omogućiće našim ljudima definitivno lakši pristup za investiranje u Srpskoj, jer je cilj da imaju isti tretman kao i oni u RS – zaključio je Filipović.
Registar
Zlatan Klokić je rekao da je broj upisanih fizičkih i pravnih lica u registru dijaspore prešao četvorocifreni broj.
– U početku je postojala određena bojaznost od strane naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu da ćemo formiranjem tog registra naplaćivati određeni porez, što nije tačno. Nama je cilj da imamo evidenciju koliko naših ljudi živi i radi u inostranstvu, ali i da posjedujemo profile tih ljudi. Na taj način ta lica za realizaciju pojedinih ideja na našim prostorima lakše mogu doći do sagovornika – poručio je Klokić.
