Ko god posluje sa Republikom Srpskom treba dobro da se zapita koji su rokovi vraćanja, šta će se desiti i koliki je rizik, kaže ekonomistkinja Svetlana Cenić.
Vlasti Republike Srpske su intenzivirale proces zaduživanja.
– Pogledajte obveznice; to je katastrofa od količine, bilo je kao 30 miliona mjesečno, pa izađe na 130 miliona, a nastaviće i dalje, jer treba prikupiti pare da se otplati ostatak duga, odnosno rata predviđena za ovu godinu – tvrdi Cenićeva u razgovoru za Bosnainfo.
Tokom ove godine, naime, Srpska treba da vrati više od 500 miliona evra posuđenih od raznih finansijskih institucija, te za isplatu drugih obaveza.
– Republika Srpska naredne dvije godine po milijardu, a 2026. milijardu i 600 miliona treba da plati samo na osnovu rate. Ko god posluje sa Republikom Srpskom treba dobro da se zapita koji su rokovi vraćanja, šta će se desiti i koji je rizik. Vidite koliko je veća kamatna stopa na obveznice Republike Srpske nego u Federaciji BiH – navodi Cenićeva.
Tvrdi, međutim, da ne postoji opasnost od bankrota.
– Nije to preduzeće, ovo je javna uprava. Prema tome, bankrot je kada država ili dio vlasti, bilo kakav nivo vlasti, ne može da servisira svoje obaveze, pogotovo vanjske obaveze. Međutim, to će se odraziti na ljude. To znači da će biti povećani porezi, da će se koža skidati sa leđa samo da se prikupe pare da se izvuče iz te “gule”. To je ono što je najopasnije, nema onda ni razvoja, nema ničega, nema kupovne moći, ma ništa – stava je Svetlana Cenić.
Upozorava da Republika Srpska usporava svoj razvoj, strahovito, jer “velika zaduženost i velika otplata dugova znači da razvoja nema, a kad nema u Republici Srpskoj odražava se to i na Federaciju BiH, jer je sve povezano”.
Koliko je Dodik ekonomska prijetnja državi?
