Najniža bruto plata u Republici Srpskoj u ovom trenutku iznosi 939,2 KM i veća je nego u Federaciji BiH, Srbiji, Sjevernoj Makedoniji pa čak i u Bugarskoj, koja je već 15 godina članica Evropske unije.
U Republici Srpskoj, najniža bruto plata, u odnosu na Federaciju BiH, veća je za čak 156,4 KM, u odnosu na Srbiju za 31 KM, dok je u odnosu na Sjevernu Makedoniju veća za 85 KM, a u odnosu na Bugarsku 21 KM.
Osim toga, osim Republike Srpske, niko od njih nema dodatke na najnižu platu u vidu minulog rada, toplog obroka, prevoza i drugih davanja koji su, za razliku od regiona, takođe oporezovani.
Inače, u Republici Srpskoj već danima traje rasprava između poslovne zajednice i sindikata treba li ili ne treba ponovo podizati minimalnu platu s obzirom na to da je prošle godine Vlada Republike Srpske to dva puta činila.
“Postojeći nivo najniže plate je na potrebnom nivou i nema makroekonomskih pokazatelja koji upućuju na njeno usklađivanje na više uvažavajući rast indeksa plata i potrošačkih cijena”, smatraju u Uniji udruženja poslodavaca Republike Srpske.
O minimalnoj plati u Republici Srpskoj nedavno je govorio i Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, i to prilikom konsutlacija kod izbora novog sastava Vlade Republike Srpske. Na pitanje da li ima prostora za povećanje najniže plate, Dodik je rekao da nije adresa za to te da sindikat, poslodavci i mandatar treba da sjednu i da se dogovore.
“Ali mislim da smo sa jednim dijelom sindikata imali dogovor da upravo to pitanje riješimo jednokratnom linearnom isplatom za sve zaposlene po 100 KM. Samim tim najniža plata je povećana u tom pogledu i ostaje takva”, rekao je tom prilikom Dodik.
Ono što je činjenica, a što se može zaključiti iz neformalnih razgovora sa poslovnom zajednicom jeste da će rast najniže plate podstaći rast neformalne ekonomije te da će doći do određenog porasta cijena gotovo svih proizvoda široke potrošnje, kao i određenih usluga.
“Plate treba da rastu, ali ne možemo glavom kroz zid. Minimalne plate u odnosu na nivo razvoja u Republici Srpskoj su najveće u regionu, možda i u Evropi. Treba dizati minimalnu platu, ali onda Vlada treba da izdvoji 100 miliona KM za podizanje tehnološkog nivoa i kao pomoć privredi. Ako minimalna plata dođe do 800 KM, a ne bude nekog drastičnog povećanja tražnje, tekstilna industrija, koja zapošljava sedam do osam hiljada ljudi, biće ugašena”, rekao je Marko Đogo, dekan Ekonomskog fakulteta u Palama.
On kaže je da najniža plata spram prosječne plate, a u odnosu na BDP u Republici Srpskoj najveća i u tom smislu sa minimalnim platama smo lideri.
“Privreda nije konj od kojeg samo možete da uzimate, jer u jednom trenutku će lipsati. Treba li stanovništvu da taj konj ide brže – treba. Može li taj konj da ide brže? Može, ali ako Vlada značajno prebaci akcenat sa potrošnje na podršku privredi”, rekao je Đogo.
Ono što je zanimljivo jeste da, za razliku od Republike Srpske, većina zemalja zapadnog Balkana imaju manje stope oporezivanja na najnižu platu, čime žele da zaštite životni standard populacije koja zarađuje najnižu platu.
Primjera radi, oporezivanje najniže plate po bruto principu u Republici Srpskoj iznosi 31 odsto, u Srbiji 25,9 odsto, Crnoj Gori 15,5 odsto, Hrvatskoj 20 odsto, Sloveniji 29,01 odsto, Sjevernoj Makedoniji 23,25 odsto itd.
