Bora Đorđević rođen je u Čačku, a nerijetko je javno isticao da tremu tokom nastupa ima samo u rodnom gradu.
– Rođen sam u Čačku i bio sam veoma uzbuđen kada sam dobio priznanje počasnog građanina. Ja sam Čačanin na privremenom radu tamo negde napolju, svi mi koji smo van Čačka jednog dana ćemo se vratiti na padine Jelice da ostanemo zastalno u Čačku – rekao je on kroz osmjeh.
– To priznanje obično daju posthumno, a meni to posthumno ne znači mnogo, jer neću znati. Voleo bih da doživim tako nešto u Čačku. Doduše, imam nešto slično u beogradskom Zoološkom vrtu, tamo postoji staza koja se zove Borino sokače – rekao je Bora.
– Velika je odgovornost svirati u Čačku, ja u svom gradu uvek imam tremu, pa i sada, u ovim godinama – objasnio je dodajući da je u Čačak doveo i čika Jocu Zmaja, člana benda koji se ne viđa često.
Numera „Dve gitare”, koju je uradio zajedno s pokojnim basistom Mišom Aleksićem, rasplakala je publiku. Osim što ju je otpjevao, on je pjesmu najprije odrecitovao Čačanima, ostavljajući im u amanet svoju posljednju želju.
“Moje telo pošaljite u Čačak, u Srbiju, u Ljubljani ostavite srce, neka bude tu. Ne trošite džabe pare, Nisam tol’ko važan lik”
– Ta pesma bila je neko vreme u Čačku hit. Biće zanimljivo kako zvuči danas posle pola veka. Čačak je za mene čista emocija. Recimo, danas sam od fotografa Voje Pešterca dobio fotografiju na kojoj smo Branković, Točak i ja, to je neprocenjivo – rekao je svojevremeno za Kurir.
