Ako Srbija podlegne EU i američkim pritiscima i uvede sankcije Rusiji, te se tako bezrezervno svrsta u tabor američkih vazala, trasira put i za pristajanje na njihovo viđenje dešavanja na našim prostorima krajem 20. vijeka, upozorio je politički analitičar Dragomir Anđelković.
“Ovid dana se suočavamo sa novom serijom propagandnih i drugih udara iz Hrvatske. Od nas se drsko traži da radi EU perspektive – koja je i sama po sebi krajnje neizvesna – prihvatimo iskrivljeno hrvatsko viđenje naše i njihove prošlosti i sadašnjosti. U tom zloslutnom snu naših suseda, Srbi prihvataju da je ustaški genocid nad našim narodom tokom Drugog svetskog rata, ‘jasenovački mit’, dok je hrvatska zločinačka ‘Operacija Oluja’, oslobođenje krajeva koje su ‘okupirali srpski agresori’.
Naš odgovor je jasan: nećemo prihvatiti te i slične hrvatske bezobrazluke, kojima se dželati pretvaraju u žrtve, a one u krvnike. Međutim, da li je baš sve tako? Odgovor umnogome zavisi od našeg odnosa prema sukobu koji se sada odvija na istoku Evrope”, ocijenio je Anđelković u autorskom tekstu za beogradsku “Politiku”.
On je ukazao da su u već sve manje posredan pohod na Rusiju, krenuli isti oni faktori koji su stajali iza serije agresivnih akcija protiv srpskog naroda devedesetih godina.
“Setimo se samo toga da je hrvatska ‘Operacija Oluja’ 1995. započeta udarima američke avijacije na položaje vazduhoplovstva i PVO Vojske Republike Srpske Krajine. Zatim je usledilo masovno NATO bombardovanje Republike Srpske i, končano, 1999. godine, agresija na Srbiju, koja je okončana prikrivenom okupacijom Kosova i Metohije”, naveo je Anđelković.
On je dodao da oni koji sada vode rat protiv Rusa upotrebljavajući za to “ukrajinsko topovsko meso”, na sve moguće načine su podržavali narode sa kojima su Srbi u regionu bili u sukobu.
“Sada uprkos svemu tome – te činjenici da i dalje protiv nas sprovode agresiju mirnodopskim sredstvima podržavajući kosovski separatizam i protivno duhu Dejtona sarajevski unitarizam – od Beograda traže da se svrsta na njihovu stranu, protiv Rusije koja nam je ključni faktor podrške u odbrani preostalih nacionalnih interesa.
Kada bismo to učinili, svi dobro znamo kakve bi za nas bile posledice. Isekli bismo granu na koju se oslanja naša odbrana državnosti Republike Srpske i preostalih srpskih pozicija na Kosovu i Metohiji. Zapad je svestan da mi nismo nikakav činilac u njegovom obračunu sa Rusijom, već mu naše okretanje protiv nje treba kako bismo mi ostali bez podrške Moskve, i tako omogućili onima koji nas veće tri decenije mrcvare ali ipak ne uspevaju da završe posao koji su isplanirali, da končano stave na njega tačku”, pojasnio je Anđelković.
Ukratko, ukazao je Anđelković, sankcije Rusiji znače kapitulaciju Srbije u vezi sa odbranom srpskih nacionalnih interesa, ali ni tu se tragična priča o sankcijama ne završava i to mnogi previđaju.
“Ako bismo se potpuno pokorili i priklonili onima koji već dugo deluju protiv nas, mi bismo se neizostavno – ako ne odmah onda vrlo brzo – složili i sa njihovom nakaradnom verzijom prošlosti, gde smo mi, isto kao i Rusi danas, nabeđeni agresori i zločinci. Uostalom, njihove prevare koje se danas koriste u vezi sa Rusijom samo su reprize onoga što je realizovano na našoj koži.
Navodni ruski zločini u Buči su ponavljanje propagandne priče iz Račka, a pogibija civila u Kramatorsku, za koju su uprkos dokazima nabeđeni Rusi, repriza je laži o srpskoj odgovornosti za Markale ili Tuzlansku kapiju”, ukazao je Anđelković.
Ko god to do sada nije razumio, naglašava Anđelković, vrijeme je da shvati: “Ako se totalno poistovetimo sa evroatlantskom politikom koja se u odnosu na Ruse vodi na isti način kao što je ranije činjeno sa Srbima, mi ćemo se identifikovati sa agresorima i to ne samo protiv Rusa, već što je za nas mnogo važnije, u odnosu na Srbe”.
Onda će, kaže Anđelković, biti samo pitanje vremena kada će u Srbiji početi da se obilježava dan sjećanja na izmišljeni genocid u Srebrenici, odnosno da se kažnjava osporavanje laži u vezi sa onim što se u ljeto 1995. tamo stvarno desilo.
Prema njegovim riječima, oko toga nema dileme pošto je to prvorazredni interes NATO samozvanih gospodara našeg regiona, kao što je to i zaokruživanje nakaradne kosovske nezavisnosti i pranje NATO sila od onoga što su počinile 1999. godine.
“Što znači da ćemo morati da se klanjamo i ‘žrtvama’ navodnog srpskog terora u Račku. Jedino je pitanje da li ćemo u vezi sa ‘Olujom’ možda dobiti neki popust, pa će to za nas ‘neutralno’ biti samo okončanje hrvatske akcije vojne reintegracije zapadnog dela Krajine. Možda nećemo morati da radosno obeležavamo i dan ‘oslobođenja’ Knina, već će nas pustiti da se negde daleko od očiju sveta isplačemo zbog tragedije koju je naš narod doživeo”, istakao je Anđelković.
Ali, ukazao je on, ni u tom slučaju Srbi neće više smjeti da Zagrebu i njegovim zaštitnicima prebacuju da su počinili masovni zločin nad srpskim narodom.
“Hrvati nisu toliko bitni u EU i NATO da bismo zbog njih do kraja morali da se odreknemo sebe već, ako se poklonimo pred agresorima kao što se od nas traži, to ćemo morati da uradimo ‘samo’ 80 do 90 odsto, ali tamo gde su u centru svega američki interesi – kao što je to slučaju sa bosanskom i kosovskom pričom, koje su postale važni delovi globalnog evroatlantskog propagandnog mozaika – neće biti ni najmanjeg popusta.
Ako uvođenjem sankcija Rusiji potpišemo totalnu kapitulaciju, te pokrenemo lanac događaja koji posle toga našu sadašnjost i prošlost treba da saobrazi željama vodećih zapadnih središta moći, do svega opisanog zasigurno ćemo brzo stići. Neka o tome razmisle svi oni koji nisu baš ogrezli u autošovinizam, već naivno misle da bismo se, plaćajući danak u vezi sa Rusijom, kako-tako spasili. Naprotiv. Samo bismo iskopali sveobuhvatni grob za sve, baš sve, naše nacionalne interese!”, upozorio je Anđelković.
