– Oročeni i štedni depoziti na kraju septembra ove godine iznose 4,59 milijardi maraka ili 29,5 odsto ukupnih depozita stanovništva, od toga kratkoročni depoziti čine 377 miliona KM, a dugoročni 4,22 milijarde maraka. Transakcioni računi i depoziti po viđenju teški su 10,98 milijardi KM ili 70,5 odsto ukupnih depozita stanovništva, od toga transakcioni računi učestvuju sa 6,89 milijardi KM, a depoziti po viđenju sa 4,08 milijardi KM – navodi se u saopštenju.
U analizi Centralne banke navodi se da oročeni i štedni depoziti bilježe pad od 2,3 odsto, dok su depoziti po viđenju i transakcioni računi stanovništva ostvarili rast od 15,3 odsto na godišnjem nivou.
– To upućuje da se stanovništvo više odlučuje za likvidniji vid depozita, te da se s oprezom odlučuje za oročenu štednju. Međutim, može se očekivati da će u narednom periodu doći do promjene u korist oročenih i štednih depozita budući da je nekoliko banaka polovinom godine pokrenulo akciju viših kamatnih stopa, i to iznad tri odsto na oročenu štednju, sa posebnim pogodnostima poput isplate kamate unaprijed, fiksne kamatne stope, stimulativne kamatne stope i slično – rekli su u Centralnoj banci.
Kada je u pitanju valuta u kojoj građani čuvaju novac, u Centralnoj banci BiH navode da ukupni depoziti stanovništva u domaćoj valuti iznose 8,38 milijardi maraka, što čini 53,8 odsto učešća, depoziti u evrima i u KM sa valutnom klauzulom vezanom za evrovalutu iznose 6,49 milijardi KM ili 41,8 odsto, a depoziti u ostalim stranim valutama teški su 688 miliona maraka ili 4,4 odsto ukupnih depozita stanovništva.
– Posmatrano na godišnjem nivou, depoziti stanovništva u KM bilježe porast od 15 odsto, a u stranim valutama 3,6 odsto – dodali su u banci.
Izvršni direktor Udruženja ekonomista RS SWOT Saša Grabovac kaže za “Glas” da ima nekoliko razloga koji su uticali na rast depozita, a osnovni je nedostatak investicionih alternativa.
– Građani u BiH se jako teško odlučuju da ulažu u hartije od vrijednosti s obzirom na negativna iskustva iz perioda prije 15 godina. Očigledno je da se izgubilo povjerenje i možda bi trebalo da uradimo isto što i Hrvatska. Oni su emitovali obveznice koje su imale bolji prinos novca nego oročena štednja, zbog čega se dosta ljudi odlučilo da dio novca prelije u takozvane narodne obveznice – pojasnio je Grabovac.
On je istakao da ulaganje u nekretnine za mnoge više nije primamljivo kao prije pet ili deset godina zbog straha da se rast cijena zaustavlja.
– Do rasta depozita je svakako došlo i zbog povećanja plata u proteklom periodu. Istina je da veliki dio građana krpi kraj s krajem, ali jedan dio stanovništva ima dobra primanja, pomoć rođaka iz dijaspore i slično – zaključio je Grabovac i dodao da niske kamatne stope na oročene depozite ne motivišu građane na takav vid štednje.
Finansiranje banaka
Od ukupnih depozita kod komercijalnih banaka, u Centralnoj banci BiH kažu da oni od stanovništva imaju daleko najveće učešće i to 51 odsto.
– Stoga predstavljaju važnu osnovu finansiranja i funkcionisanja banaka – navodi se u saopštenju Centralne banke.
