Visina odbrambenih troškova NATO-a dostigla je gotovo nivo kao onaj iz hladnog rata, a sudeći prema najavama zvaničnika ovog vojnog saveza, izdvajanja će biti još veća u narednom periodu.
Može se ovo zaključiti iz riječi generalnog sekretara NATO pakta Jensa Stoltenberga sa sastanka održanog u Stokholmu, sa kojeg je poručio kako mu je drago što je u posljednjih 10 godina, od ruske aneksije Krima i prvog ulaska Rusije u Donbas 2014. godine, NATO sproveo najveće povećanje odbrambenog budžeta od hladnog rata.
– Devet uzastopnih godina povećavamo izdvajanja za odbranu. To je dobar potez, pozitivan trend, da nakon godina rezanja budžeta za odbranu svi saveznici od 2014. počnu da povećavaju potrošnju. Oni su ukupno dodali 450 milijardi dodatnih dolara za odbranu, uključujući rast od 8,3 odsto u realnom iznosu – konstatovao je Stoltenberg.
Istakao je i kako je na posljednjem sastanku održanom u Viljnusu dogovoreno da zemlje članice ubuduće izdvajaju najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje za troškove NATO-a te istakao da su 2014. samo tri saveznika trošila dva odsto BDP-a na odbranu, a tokom ove godine 11 država će dostići, ili premašiti, ovaj zacrtani cilj.
– Mnogi saveznici su značajno iscrpili svoje zalihe kako bi podržali Ukrajinu. NATO zato mora hitno da nešto uradi o tom pitanju, a jedna od opcija je da obezbijede kapacitete za brzu proizvodnju i kupovinu vojne opreme – poručio je on.
Naglasio je i važnost saradnje sa privatnim sektorom na inovacijama, rekavši da je NATO-u potrebna industrija dok se kreće kroz svijet oblikovan novim razornim tehnologijama.
Krajnji strateški planovi, kako je rekao Stoltenberg, pored otklanjanja “ruske prijetnje” i daljeg finansiranja Ukrajine, obuhvataju i prostore oko Atlantika i evropskog Arktika, baltički region i centralnu Evropu, ali i Sredozemno i Crno more. Kada je u pitanju Ukrajina, NATO je već potpisao okvirne ugovore za 2,53 milijarde dolara “za ključnu municiju”.
Obraćajući se na ovom forumu, Stoltenberg je rekao i da mora postojati vitalna veza između NATO-a, saveznika i vojne industrije, ali i da “iako neki imaju pogrešnu ideju da je odbrambena industrija neetična – nema ničeg neetičkog u onom što NATO radi”, misleći pri tome na kupovinu i slanje oružja. Ukazao je i kako je NATO povećao potražnju za oružjem te da bi stoga i vojno-industrijski kompleks to trebalo da ima u vidu – da ne koristi trenutnu situaciju, povećanu tražnju, i povećava cijene.
Prema riječima eksperta za bezbjednost Božidara Force, ništa od navedenog ga ne iznenađuje, jer se radi samo o nastavku spoljne politike koju SAD sprovode preko NATO-a. Kako kaže, Amerika je preko ovog vojnog saveza ostvarila jedan od zacrtanih strateških ciljeva – Njemačka pod kontrolu, Rusija van Evrope, SAD u Evropu.
– Obećali su da se ni za centimetar neće proširiti ka Rusiji, a evo ih na granici Rusije u dužini koja se meri hiljadama kilometara. Tampon zona između Rusije i NATO-a u Evropi više ne postoji, ostala je samo Ukrajina. Sada ostaje da se utvrdi postignuto te pripremi za neka nova žarišta koja će sigurno buknuti. Novi strahovi koji se prave, samo se koriste kako bi NATO opstao i dodatno se naoružao, a Amerika ostala najveća vojna sila u novom svetu koji se stvara – kaže Forca za “Glas Srpske”.
Smatra i da novo ludilo u vezi sa kupovinom ogromnih količina naoružanja ide u prilog vojno-industrijskom kompleksu. Dovoljno je, kako kaže, pogledati ko su najveći proizvođači i prodavci smrti i sve će biti jasno. To su, prije svega, američke i britanske kompanije. Naravno, ima tu i Nijemaca i Šveđana.
Danajci
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg trebalo bi 19. novembra da stigne u službenu posjetu BiH. Razlozi nisu saopšteni. U prethodnim medijskim istupima on je izjavljivao da BiH, zajedno s Gruzijom i Moldavijom, spada u zemlje koje zaslužuju “posebnu pažnju”.
– Očigledno im se sve više žuri. Žele “obeležiti” i BiH, koja je jedina, pored Srbije, ostala u zaleđini. I to planiraju da završe prije kraja rata u Ukrajini. Tu mislim i na Kosovo. Nije nimalo slučajno što je za Eskobarovog šefa postavljen Džejms O’Brajen, američki diplomata koji je učestvovao u Dejtonu i Rambujeu. Međunarodni sporazumi su za njih mrtvo slovo na papiru. Međunarodno pravo važi koliko svetske sile dozvole – kaže Forca.
