Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik ukazao je da je Dejtonski sporazum i danas živ, ali da se BiH i Republika Srpska suočavaju sa velikim izazovima.
Dodik je rekao da je srpski karakter moguće promijeniti koliko i isušiti okean.
– Ne želim bolji aranžman samo za Srpsku, nego i za BiH. Od suštinskog značaja za BiH i RS je postavljati teška pitanja, jer se suočavamo sa velikim izazovima. Ako ne riješimo ove izazove, prijeti opasnost da će se BiH raspasti, a da će Srpska krenuti ka uzlazu – rekao je Dodik.
Dodik se pita da li svi narodi imaju pravo promišljati i imati budućnost.
“Da li mali narodi imaju pravo da odlučuju o sebi ili da prihvate druge države što odlučuju”, rekao je Dodik.
Kaže da više nego ikada treba razumjeti i imati potreban razum da današnje stanje ne ode u sukobe koje ništa ne rješavaju.
– U Srpskoj smo pokrenuli pregled prenosa nadležnosti da bismo dobili analizu stavki u kojima BiH pomaže i odmaže. BiH ide u pravcu na koji i nismo pristali – istakao je Dodik.
Dodaje da je ključno da će ubuduće postojati unutrašnji sistem koji se uspostavlja Ustavom BIH.
– Zašto ne možemo da imamo ono što smo potpisali? Jedan za drugim mijenjaju se nadležnosti u korist BiH i ne primjećujemo da je iko zbog toga zabrinut. Tako možemo odgovoriti na pitanje o opstanku i izlasku. Neka poslušaju stavove koji zagovaraju vraćanje nadležnosti enitetaima – rekao je Dodik.
Milorad Dodik je naglasio da je Dejonski sporazum opšti i okvirni, a da je suštinski, provedbeni dio u 11 aneksa, koje je potpisala i Republika Srpska.
On je rekao da je potpisnik bila i tzv. Republika BiH, ali da ona nikada nije imala teritoriju niti je ikada bila međunarodno priznata, nazivajući je “papirnatom reublikom“.
– Njeno postojanje je formalno okončano 14. decembra 1995. potpisivanjem Dejtonskog sporazuma koji nije uspostavio unutrašnji ustavni ni pravni kontinuitet te Republike. Potpuno je prominjenjen unutrašnji sistem koji se ignoriše skoro 30 godina. Postojaće samo unutrašnji sistem koji je usposatvaljen Aneksom četiri Dejtonskog sporazuma, dakle Ustavom – rekao je Dodik.
Citirao je profesora Kasima Trnku koji je, kako je naglasio, zaključio da dejtonski Ustav predstavlja diskontinuitet u odnosu na prethodnu BiH jer procedura izmjene ustava u Dejtonu nije urađena u skladu procedurama prethodnog ustava Republike BiH.
Dodik je rekao da je ključna odredba Ustava BiH 3.3.A koja kaže da sve vladine funkcije i ovlaštenja koja nisu izričito definisana u Ustavu BiH pripadaju entitetima, i rekao da je ovo osnova za inicijativu o vraćanju nadležnosti na nivo entiteta s BiH.
Rekao je da je prvi stub Ustava odredba da Srbi, Hrvati i Bošnjaci zajedno s ostalim i građanima BiH čine BiH, a drugi stub je da BiH čine dva entiteta, što, po njemu, kako kaže, znači da su RS i FBiH sastavnice, a BiH nema nikakvo određenje u smislu državnog uređenja.
Citirao je američkog zvaničnika iz klintonove administracije Sendija Bergera da Bošnjake treba nagovoriti da dozvole odvajanje RS ako ih ne uspiju ubijediti o potrebi ostanka u zajedničkoj državi i naglasio da su to zvanični dokumenti Stejt departmenta.
On je naveo odredbu Ustava BiH da odredba o nedozvoljavanju prelaska vojska entiteta s teritorije jedne na drugi entitet jasno pokazuje da po Ustavu BiH postoji entitetska vojska, te je naglasio da ovo nije poštovano.
Dodik je naglasio da je sljedeći korak zaključak da nema konstitutivnih naroda i da bi na taj način lakše mogli BiH predati muslimanima. Citirao je Nikolasa Brnsa, visokog američkog zvaničnika, koji mu je, kako tvrdi, rekao da Srbi treba da budu nacionalna manjina u BiH a da BiH pripada bošnjačkom narodu.
Dodik je rekao da formiranje Oružanih snaga BiH nije urađeno na ustavan način, te da su jednine ustavne vojne formacije entitetske vojske. On je istakao da se postavlja i pitanje smisla uspostavljanja Oružanih snaga BiH, ako se zna da bi se ona raspala istog trenutka kada bi došlo do rata s susjedima, slično kao što se raspala Jugoslovenska narodna armija.
Naglasio je da ovakve Oružane snage samo trebaju NATO-u, te da se postavlja pitanje da li je njihova stvarna svrha za unutrašnju upotrebu, posebno ako Srbi i Hrvati idalje ne budu mogli da popunjavaju kvote koje im pripada.
– Ako smo imali pravo da damo saglasnost, imamo pravo da ih povučemo. Moja je sugestija da se povučemo i da ostavimo rok od šest mjeseci da se pokuša postići neki dogovor – rekao je on i dodao da mora postojati uvjerenje da OS nikad neće postati muslimanske oružane snage.
Precizirao je da danas treba povući saglasnost, ali da to ne znači da će odmah doći do njihovog ukidanja, i ostavio je mogućnost za razgovor o smanjenju broja pripadnika.
Ako ne dođe do dogovora, Dodik je rekao da treba onda ponovo razmotriti uvođenje Vojske RS.
