Gasnu krizu nisu izazvali ni energetski, niti ekonomski razlozi, već geopolitički.
Do nje je dovela namjera SAD da nanese štetu Rusiji. Zato pritiskaju evropske zemlje da od Rusa ne kupuju plavi energent.
Države u EU nisu sklapale ugovore sa “Gaspromom”, niti su obezbijedile rezerve gasa i došle su u situaciju da ostanu bez njega.
Ovo u razgovoru, za “Novosti“, kaže Vojislav Vuletić, predsjednik Skupštine Udruženja za gas, ističući da na tržištu ne postoji nedostatak plavog energenta:
– Rusija je ispunila sve ugovorene obaveze u vezi sa isporukom prirodnog gasa. Onda je količine, kojima je mogla da snabdijeva EU, preusmjerila ka Kini. Evropa je očekivala da će dobiti gas od SAD, koje ga, inače, nemaju dovoljno ni za sebe. Prošle zime su, za potrebe Masačusetsa i Bostona, uvezli ovaj energent od Rusa. Ono što je bilo planirano za Evropu, Amerikanci su izvezli na azijsko tržište, jer su tamo više platili – ističe on.
U okolnostima kada su mnoge zemlje EU ostale bez gasa i raste tražnja, berzanski trgovci podižu njegovu cijenu. One države koje su, kako kaže Vuletić, ispale naivne, moraju taj energent da plaćaju tri puta skuplje nego što bi bilo normalno.
Austrija je sa “Gaspromom” sklopila ugovor na 20, a Mađarska na 15 godina. Vuletić naglašava da tako rade suverene zemlje. Rusija zadovoljava 35 do 40 odsto evropskih potreba za plavim energentom. Sa isto toliko procenata EU se snabdjeva iz svojih izvora, Norveške, Holandije i Škotske, a ostatak uvozi iz Alžira, Katara, Azerbejdžana, SAD.
Vuletić ističe da bi puštanje u rad gasovoda “Sjeverni tok 2”, koji treba da doprema ruski gas u Njemačku i Evropu, riješilo problem snabdjevanja EU, jer je njegov kapacitet 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje:
– To što se sprečava početak njegovog rada su američke igre u koje su uključeni i Poljaci i Ukrajinci. U suštini nanosi se šteta Evropi, a posebno Njemačkoj, jer su oni najviše zainteresovani za ruski gas, zato što zatvaraju nuklearke i hoće da ih zamijene gasnim elektranama – kaže Vuletić.
Inače, uoči dolaska sve hladnijeg vremena, cijena gasa na berzi posljednjih dana ponovo prelazi 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara.
RAST PRIVREDE PODIŽE POTROŠNJU
Srbija sada troši oko 2,5 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a posljednjih nekoliko godina nešto manje količine od toga. Potrošnja u našoj zemlji raste, jer se privreda razvija. Generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović ističe da u našoj zemlji postoji investicioni nalet, i dodaje da će već završetkom gasovoda Beograd-Valjevo, biti potrebno 100 miliona kubnih metara gasa dodatno, pošto se između Valjeva i Sremske Mitrovice nalazi industrijski dio.
