Kapiten reprezentacije Srbije Dušan Tadić je uvijek realno sagledavao igre je, nije letio kada je euforija drmala zemlju, niti dozvoljava da sada glave klonu poslije neostvarenih ambicija.
Na pitanje da sada, sa nekoliko dana odstojanja, ocijeni učinak Srbije na Mundijalu, Tadić za Mozzart Sport kaže:
“Teško je dati pravu ocjenu pošto je bilo i dobrih i loših stvari. Postići pet golova, najviše u grupi je jako dobar podatak, ali primiti osam je jako mnogo da bi se prošlo dalje. U odnosu na prikazano i učinjeno rekao bih da se nalazimo negde na sredini što se tiče skale od jedan do pet”.
Kapiten označava defanzivu cijelog tima kao kamen o koji se saplela Srbija u katarskoj pustinji.
“Definitivno nam je nedostajalo da se bolje branimo, naravno tu ne mislim samo na odbrambene igrače. Odbrana počinje od napada, a isto tako i napad od odbrane. Ali realno gledano, primali smo naivno golove i uglavnom smo imali minimum pet igrača iza lopte što je dobro. Međutim, morali smo da budemo bolje postavljeni i da više komuniciramo između sebe, da možemo odmah da oduzmemo loptu. Mislim da je to jedna od jako bitnih stavki koju moramo da popravimo”.
Slaže se Tadić sa selektorom Stojkovićem da su povrede ozbiljno hendikepirale Orlove na Mundijalu.
“Imali smo problem sa povredama. Mitrović i Vlahović nisu odigrali utakmicu skoro mjesec dana, Kostić je bio 12-tak dana bez treninga. Sigurno da igrač malo ispadne iz ritma kada se tako nešto desi. Pomogli su koliko god su mogli. A, već sam rekao u čemu treba tražiti razloge što rezultati nisu bili drugačiji, uz činjenicu da je zaista bilo dosta muke sa povredama”.
Smatra Tadić da i pored svega na kraju ima ponešto pozitivno što se ponijelo iz Katara.
“Ima dosta toga pozitivnog. Kao što sam rekao, postići pet golova, najviše u grupi je za svaku pohvalu i za to ide zasluga cijelom timu. Mogli smo i još, naravno i nadam se da će ovo iskustvo da nam svima pomogne da kad dođe sledeće veliko takmičenje da budemo još bolji i jači”.
Pepe sa skoro 40 godina predvodi Portugaliju do četvrtfinala Mundijala, dok je Tadiću sad 34. Možda i nije rekao svoju završnu reč na Mundijalima.
“Vidjećemo. Fizički se super osjećam, uvijek najviše pretrčim i brzo se oporavim, pa što se toga tiče – zadovoljan sam. Veliku zahvalnost za to dugujem svom treneru Andreji Milutinoviću, koji čini sve da se na fizičkom planu osećam odlično. Ali, vidjećemo, hoću da igram, jer uživam u igri i da pre svega pomognem reprezentaciji i klubu, to je najbitnije”.
Niko ne postavlja pitanje da će se Srbija najzad, poslije 24 godine, plasirati na Evropsko prvenstvo. Pogotovo što ostaje na okupu cela ekipa, sa Tadićem na čelu. Pa ko zna, možda se tamo ponovo sretnemo sa Švajcarskom. Dušan nema ništa protiv toga…
“Mislim da će ovo biti prvi put poslije dugo vremena da će ostati isti selektor poslije nekog velikog takmičenja i to je odlično za ekipu i za sve u sistemu. A, Švajcarska, volio bih da ih izvučemo, što da ne”.
