Republici Srpskoj treba slaba državna zajednica, odnosno konfederalna Bosna i Hercegovina, a dijalog vlasti i opozicije po ključnim nacionalnim pitanjima mora postojati i pored toga što nacionalni interes nije definisan.
Ovo je, između ostalog, istaknuto na debati vlasti i opozicije koju je organizovalo Udruženje “Misli dobro”, a na kojoj su učestvovali Igor Žunić iz SNSD-a, Milko Grmuša iz PDP-a, Davor Šešić iz SDS-a i Gavrilo Kerkez iz DNS-a. Iako je bilo oprečnih mišljenja o budućnosti dijaloga vlasti i opozicije i tome ko je kriv što tog dijaloga nema, sagovornici su se složili da je razgovor unutar Srpske i BiH neophodan, ali na bazi argumenata, a ne politikantska optuživanja sa naglaskom na dešavanja u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
“Po nacionalnom pitanju moramo da imamo dijalog i ozbiljnu raspravu. Lideri političkih partija nisu spremni za tu vrstu priče i imamo ozbiljan problem sa konsenzusom po bilo kom pitanju. Radikalna podijeljenost po nacionalnim pitanjima može da predstavlja ozbiljan problem”, rekao je Žunić dodajući da je ova debata pokazala da političari koji imaju različite poglede mogu normalno i civilizovano da razgovaraju te da takva vrsta dijaloga treba da bude i u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
Političari koji dolaze iz opozicionih partija istakli su da je jedan od problema to što nacionalna pitanja nisu definisana, te da se zbog poteza vlasti u posljednje vrijeme opravdano može postaviti pitanje o iskrenosti namjere i motiva za vraćanje nadležnosti sa nivoa BiH na Republiku Srpsku. Takođe, istaknuto je i da politikanstvo, produkovanje krize i stalnog vanrednog stanja u značajnoj mjeri utiče na odlazak ljudi s ovih prostora.
“Nacionalno pitanje je naš lični osjećaj. To što imamo zajedničke stavove po nacionalnim pitanjima ne znači da smo u koaliciji, i to tako treba shvatiti”, rekao je Šešić, dodajući da je suština da političari moraju saslušati jedni druge te da treba ići ka istom cilju, a to je bolji život građana Republike Srpske.
Kao jedan od problema u Republici Srpskoj istaknuto je i to što institucije nemaju nikakvu moć, već pojedinci, a takva situacija nije samo u politici, već i u drugim sferama društva jer, recimo, na Univerzitetu se sluša šta kažu pojedini profesori, ne fakultet ili Univerzitet u cjelini.
“Konstatovali smo nezadovoljstvo radom institucija na svim nivoima, kako na državnom, tako i na entitetskom. Konsenzus je da moramo da afirmišemo znanje, sposobnost i okrenutost budućnosti jer sve druge priče će ostati mrtvo slovo na papiru”, rekao je Grmuša, ističući da je potrebno stvarati klimu i da se radujemo životu, a ne konstantno produkovati teške teme.
Jedan od problema u javnom prostoru u Republici Srpskoj i BiH je što ne postoji nikakva politička kultura jer je manje-više sve dozvoljeno, a to je ključni razlog zbog kojeg ljudi bježe od politike i što u društvu vlada potpuna ravnodušnost.
“Objektivno, sami političari imaju poštovanje među svojim partijskim drugovima, a kad izađu na ulicu u glavama običnih građana je druga priča”, rekao je Kerkez.
Žarko Marković, moderator debate i jedan od osnivača Udruženja “Misli dobro”, rekao je da je u javnom diskursu puno “zle krvi” te da je pokušaj da se u cijeloj priči napravi zaokret, zbog čega će se u narednom periodu raditi na tome da se akteri javnog života dovedu za isti sto i vode kulturan i civilizovan dijalog.
“Treba mijenjati svijest političara da to što ih kamera snima i što idu uživo na TV-u nije suština bavljenja politikom”, rekao je Marković.
