Stručnjaci predviđaju da bi se Gazprom dugoročno mogao pretvoriti u kompaniju bez velikih izvoznih prihoda s fokusom uglavnom na domaće tržište.
Dana 31. avgusta, ubrzo nakon što je Rusija smanjila snabdijevanje gasom u gasovodu Sjeverni tok 1, cijene dionica državnog energetskog diva Gazproma porasle su za 35 odsto, prema Moskovskoj berzi.
Ono što je izazvalo entuzijazam na tržištu bile su preporuke upravnog odbora kompanije za isplatu dividende za prvu polovinuu godine: 51.3 rublje po dionici u ukupnom iznosu od 1.208 triliona rubalja. Kompanija je takođe objavila rekordnih 2.5 triliona rubalja (41.75 milijardi dolara) neto dobiti u prvoj polovini 2022. godine.
Bila je to dobra vijest za dioničare koji su ranije ostali razočarani u junu kada je ruska vlada odlučila ne isplatiti dividendu na prošlogodišnje rezultate, prvu od 1998.
Ali Gazprom bi mogao hodati po tankom ledu dok su Rusija i Zapad, posebno Evropska unija, uključeni u ogorčeni “gasni rat’ oko ukrajinskog sukoba.
Rojters je izvijestio da ruski strateški dokument upozorava da će “smanjenje snabdijevanja stranim potrošačima dovesti do neravnoteže u sistemu”. O dokumentu se raspravljalo na zatvorenom sastanku pod predsjedanjem premijera Mihaila Mišustina u Moskvi 30. avgusta.
Kad bi Evropa odbila ruski gas, to bi dovelo do potencijalnog smanjenja izvoza gasa za više od 100 milijardi kubnih metara godišnje do 2027. godine, što je gotovo polovina ukupnog izvoza u 2021., navodi se u dokumentu pod nazivom “O strateškim pravcima djelovanja u Novim uslovima za period do 2030”.
