Brojne kritike možemo da čujemo na račun Svetislava Pešića jer je odlučio da sa spiska precrta Miloša Teodosića.
Odnosno, selektoru se na “dušu” stavlja nači na koji je odstranio kapitena iz tima. Nakon samo sedam dana priprema odlučio je da je Teodosić prekobrojan.
U intervjuu za “Nedeljnik” on se prisjetio Indijanapolisa 2002. kada je sa nacionalnim timom osvojio zlato na Svjetskom prvenstvu i kritika koje je tada dobijao sa svih strana zbog promjene svog stila igre.
Podsjetimo, tada je takođe odlučio da precrta Vladimira Radmanovića, ali zbog nediscipline, tako da selektoru rezovi nisu strani.
– Najviše smo se pripremali za Amerikance i morali smo da mijenjamo način igre, da više imamo loptu u rukama. Moralo je da se igra više sa pozicionim napadom, takozvani kontrol basketbal, jer oni postaju nervozni kad nemaju loptu. Problem je bio što to našim igračima nije odgovaralo, ta velika disciplina i traženje koncepta do kraja. I naravno da je usput bilo nesporazuma, govorili su: ne možemo mi to da igramo. I to uigravanje je trajalo i neke utakmice su se izgubile. A kod nas čim se izgubi utakmica, to je katastrofa – počeo je Svetislav Pešić ispovijest za Nedeljnik.
dnosno, selektoru se na “dušu” stavlja nači na koji je odstranio kapitena iz tima. Nakon samo sedam dana priprema odlučio je da je Teodosić prekobrojan.
U intervjuu za “Nedeljnik” on se prisjetio Indijanapolisa 2002. kada je sa nacionalnim timom osvojio zlato na Svjetskom prvenstvu i kritika koje je tada dobijao sa svih strana zbog promjene svog stila igre.
Podsjetimo, tada je takođe odlučio da precrta Vladimira Radmanovića, ali zbog nediscipline, tako da selektoru rezovi nisu strani.
– Najviše smo se pripremali za Amerikance i morali smo da mijenjamo način igre, da više imamo loptu u rukama. Moralo je da se igra više sa pozicionim napadom, takozvani kontrol basketbal, jer oni postaju nervozni kad nemaju loptu. Problem je bio što to našim igračima nije odgovaralo, ta velika disciplina i traženje koncepta do kraja. I naravno da je usput bilo nesporazuma, govorili su: ne možemo mi to da igramo. I to uigravanje je trajalo i neke utakmice su se izgubile. A kod nas čim se izgubi utakmica, to je katastrofa – počeo je Svetislav Pešić ispovijest za Nedeljnik.
Upitan kako je tada reagovao na razne kritike odgovorio je da se ni tada nije previše uzbuđivao oko svega toga.
– Sada iz ove perspektive nisam se previše uzbuđivao. Napadali su me kritikovali, vrijeđali, ali to smo mi. Bez respekta. Bez argumenata. Naravno ne svi, ali nekolicina koji su imali mikrofon u ruci. Nisam se previše uzbuđivao jer ne živim ovdje. Nemam vremena, niti sam tada imao, da ga trošim na nekog samo da bi to bilo u funkciji ogovaranja. U tome da brinemo tuđu brigu, tu smo definitivno prvaci svijeta – jasan je bio Pešić.
Dotakao se i predstojećeg Evrobasketa na kojem ne vidi Srbiju u grupi prvih favorita za medalje.
– Za početak mi tamo nismo favoriti ili ne pripadamo prvoj grupi favorita. Znam da bi zlatna medalja, ako bi se uopšte osvojila bila doživljena kao normalna stvar, a da se ne osvoji slijede kritikovanje, pljuvanje i vrijeđanje. Znam da je tako. I previše me ne dotiče. Trudio sam se u prethodnom periodu da probam da objasnim ljudima koji vode košarku ovdje kakvo je naše stanje. Očigledno da oni to veoma pažljivo slušaju, ali da me ne čuju. Oni imaju svoj pravac, ne misle da se mijenjaju, a ja lično smatram da ako ovako ostane, ne samo da nećemo da osvajamo medalje, nego na nekim prvenstvima nećemo ni učestvovati. Oni to ne vjeruju, zato oni brinu svoju brigu i reprezentacija nije više prioritet. Reprezentacija nema značaj koji je nekad imala. Sve je danas značajnije od reprezentacije i naravno da to utiče na igrače i atmosferu oko ekipe – objasnio je selektor Srbije.
