Prve značajnije pogodnosti “Otvorenog Balkana” građani članica te inicijative osjetiće već od 1. septembra, kada počinje njihovo zapošljavanje u Srbiji, Sjevernoj Makedoniji i Albaniji bez viza i posebnih dozvola, dok BiH i dalje samo sanja velike snove o Evropskoj uniji, a nije spremna ni za manje od toga.
Građani Srbije, Sjeverne Makedonije i Albanije od septembra će zahvaljujući povezivanju nacionalnih elektronskih sistema tih država u okviru inicijative “Otvoreni Balkan” moći slobodno da pristupe jedinstvenom tržištu rada, što je uz nesmetan protok robe i kapitala od početka uspostavljanja inicijative isticano kao ključna pogodnost.
Iako domaća privreda vapi da bude dio te zajednice, političari iz Sarajeva neće ni da čuju za nju.
Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević rekao je “Glasu” da nema grane privrede u Srpskoj kojoj ne nedostaje adekvatna radna snaga i sigurno da bi učešćem u inicijativi “Otvoreni Balkan” jednostavnije dolazili do potrebnih radnika.
– To je jedna od veoma važnih prednosti te inicijative, jer se kompletna regija suočava sa nedostatkom radne snage. Trebalo je da od samog početka budemo dio te priče – rekao je Blagojević, naglasivši da bi pristupanjem ovoj zajednici postali daleko privlačniji za inostrane investitore.
On je istakao da su preko njemačke Privredne komore dobili zahtjev u kojem navode da su zainteresovani za investiranje te da bi zaposlili oko 2.500 radnika.
– U ovo vrijeme to nije malo, a mi veoma teško možemo da odgovorimo na taj zahtjev. “Otvoreni Balkan” bi donio nove mogućnosti našoj privredi – poručio je Blagojević i ponovio da su i privrednici u Srpskoj i FBiH taoci bošnjačkih političara.
Ekonomista Marko Đogo je kazao da ove tri zemlje iz komšiluka na praktičnom primjeru pokazuju da rade u dobrom smjeru za svoje građane.
– Rade u pravcu ekonomskog razvoja, a ne inaćenja i traženja krivaca za neke događaje iz prošlosti. Uz sve to imaće i ekonomske koristi. Ovakve promjene daju amortizere koji mogu da stabilizuju određena kretanja, a još je bitnija poruka da ste dio pozitivnih procesa, čime se BiH ne može pohvaliti – rekao je Đogo.
Naglasio je da BiH samo sanja velike snove i želi odmah u Evropsku uniju.
– BiH bi odmah u EU, a ne može da se kvalifikuje ni za “Otvoreni Balkan”, odnosno može, ali nema političke volje da to bude urađeno. Ekonomski interes FBiH u ovom slučaju je možda i veći nego Srpske, jer oni imaju nešto veću privredu – rekao je Đogo, naglasivši da je domaća privreda i u ovom slučaju kolateralna šteta politike.
Istakao je da je poruka koju BiH na ovaj način šalje zastrašujuća, želi u EU, a ne želi sa svojim komšijama da postigne niži nivo ekonomskih integracija u odnosu na uniju.
– Na ovaj način BiH sebe diskfalifikuje da ne treba nikada da uđe u EU, jer nije u stanju ni za manje. Razumijem Evropu kada nam kaže da nećemo skoro postati članica, mi ovakvi i nismo za EU. Fudbalskim rječnikom, ako ne prođete drugu ligu, ko će vas pustiti u prvu? Niko. Mi smo u trećoj ligi, nećemo da se kvalifikujemo za drugu, ali bismo nekako preko noći u prvu. To tako ne ide – poručio je Đogo.
Milionsko tržište
Sporazum “Otvoreni Balkan” naslijedio je projekat nazvan “mini-Šengen”, koji je prvi put predstavljen u oktobru 2019. u Novom Sadu, gdje su politički lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije potpisali “Deklaraciju o namjerama o uspostavljanju malog Šengena”, koja se zasniva na slobodnom protoku ljudi, kapitala, robe i usluga. Na osnovu tadašnjeg sporazuma tri zemlje, od 2020. su dogovorena putovanja njihovih državljana bez pasoša, samo sa ličnom kartom, a od 1. januara 2023. godine sporazum bi trebalo da omogući ukidanje graničnih kontrola između ovih zemalja. Inicijativom je planirano stvaranje tržišta od 12 miliona ljudi, koliko ove tri zemlje zajedno imaju stanovnika.
