Stručnjaci kažu da je farbanje Ajfelove kule, vrijedno 60 miliona evra, dvije godine prije nego što će Pariz biti domaćin Olimpijskih igara, samo kozmetička promjena. Ajfelova kula je prošarana rđom i potrebna joj je popravka, tvrde neimenovani izvori, a prenosi Gardijan.
Kada je završena 1889. godine, očekivalo se da će Ajfelova kula, krasiti Pariz 20 godina prije nego što bude demontirana. Sto trideset i tri godine kasnije, toranj i dalje stoji, iako nije baš marljivo održavan.
Sada, međutim, izveštaji koje prenose francuski mediji, sugerišu da je spomenik u lošem stanju i pun rđe. Tvrdi se da je kuli potrebna potpuna popravka, ali umesto toga dobija se samo kozmetičko renoviranje za Olimpijske igre 2024. u Parizu.
„Ako bi Gustav Ajfel posjetio kulu sada, dobio bi srčani udar”, rekao je jedan neimenovani sagovornik za časopis Marianne.
Toranj od čelika, visok 324 metra i težak 7.300 tona, izgrađen je za Svjetski sajam 1889. Prije nego što je otvoren, na njega su nanijeta četiri sloja crvene olovne boje, koja je sada zabranjena, ali se tada smatrala najboljim sredstvom protiv korozije.
Ajfel, građevinski inženjer čija je kompanija dizajnirala i izgradila spomenik, govorio je da je identifikovanje i zaustavljanje širenja rđe najveći izazov za dugovječnost konstrukcije, i sugerisao da će biti potrebno farbanje svakih sedam godina. „Boja je osnovni sastojak za zaštitu metalne strukture i pažnja sa kojom se to radi je jedina garancija njene dugovječnosti”, napisao je tada.
Kula će dobiti novu boju i farbanje u vrijednosti od 60 miliona evra, a u okviru priprema za Olimpijske igre 2024. godine, i to će biti 20. put da je spomenik prefarban. Kašnjenje u radu uzrokovano pandemijom, ali i prisustvo zabrinjavajućih nivoa olova u staroj boji, uslovilo je da će samo mali procenat površine biti tretiran.
Stručnjaci kažu da farba sa tornja treba potpuno da se skine do metala, i da se spomenik prefarba, kao i da farbanje preko stare boje samo pogoršava koroziju.
Kompanija koja nadgleda kulu – Sete, koja je 99% u vlasništvu gradske skupštine, oklijeva da je zatvori na duži period zbog gubitka prihoda od turista.
Toranj primi oko šest miliona posjetilaca u godini, što ga čini četvrtim najposjećenijim mjestom u Francuskoj posle Diznilenda, Luvra i Versajske palate. Njegovo zatvaranje izazvano kovidom 2020. dovelo je do gubitka prihoda od 52 miliona evra.
Izvještaj iz 2010. kaže: „Sete mora još jednom da pregleda Ajfelov toranj i smisli potpuno novu politiku održavanja stare metalne konstrukcije”.
U drugom izveštaju iz 2014. godine od strane Ekpirisa, stručne kompanije za procese farbanja, utvrđeno je da je toranj imao pukotine i rđu, i da je samo 10 odsto novije boje na tornju prianjalo na strukturu.
Treći izveštaj iz 2016. godine pronašao je 884 oštećenja, uključujući 68 za koje je rečeno da predstavljaju rizik za „trajnost” strukture. Svako oštećenje je fotografisano, numerisano i klasifikovano prema stepenu ozbiljnosti.
Na veb-stranici tornja, Bertrand Lemon, arhitekta, inženjer i istoričar, daje optimističniji pogled. On konstatuje da je neprijatelj gvožđa – korozija, ali dodaje da, ako se prefarba, Ajfelova kula može da traje – vječno.
