Desetak sati dnevno pješačenja, ukupno preći oko 400 kilometara do manastira Ostrog, plan je i misija petorice mladića koji su svoje hodočašće posvetili prijatelju Aleksandru Milinkoviću (33) iz Banjaluke.
On je 2019. godine prilikom skoka u vodu zadobio teške povrede, a dan danas mu za rehabilitaciju i liječenje treba puno novca.
Vladimir Jovanić, Srđan Stanković, Gordan Vasilić, Dragan Savić i Predrag Stanković u subotu kreću na ovaj humani put. Podrška za sve što im treba na ovom putu biće im Srđan Gajić.
Petorica momaka, psihički i fizički spremnih na ovaj dalek put, u subotu kreću iz Velikog Blaškog.
Planirano je da se ujutro u hramu očita molitva za njih i da oni zatim krenu na put dug oko 400 kilometara. Cilj mi je jedan. Pomoći i apelovati na druge da pruže podršku Aleksandru.
– Aleksandar je doživio nesreću 2019. godine. Skočio je u bazen, udario glavom i doživio teške povrede koje su sada “spastični kvadriplegijum”. Bila je borba za život, imao je operacije matičnih ćelija. Relativno se oporavio, vraćaju mu se funkcije, govor, pravi pokrete rukom, malo i nogama, ali je i dalje u procesu oporavka. Potrebna je bilo kakva pomoć, jer njegovoj porodici to znači mnogo – priča za Srpskainfo Vladimir Jovanić.
Kaže da im je cilj da svojim djelima probude svijest građana i da oni nešto lično učine za Aleksandra.
– Na polasku ćemo imati pano sa žiro računom na koji ljudi mogu da uplate pomoć. I preko društvenih mreža smo objavili račune. Napravili smo majice sa logom ‘Šetnja za Acine korake’ – govori on.
Plan im je da na Ostrog dođu do 12. maja, kada je dan Svetog Vasilija Ostroškog. Pješačenje bi, otprilike, trajalo 11,12 dana što zavisi i od vremenskih uslova.
– Planirali smo prelaziti između 40, 50 kilometara dnevno. To je desetak sati dnevno pješačenja. Imamo i maršutu kojom ćemo ići – kaže Jovanić.
Sve je do detalja planirano. Start je ispred hrama Svete Trojice u Velikom Blaškom, pa preko Slatine, do Čelinca, Kotor Varoši, Kneževa, pa dalje preko Vlašića.
Nakon Kiseljaka, Sarajeva, pa preko Miljevine na Šćepan Polje, zatim granični prelaz, pa Niškić i Ostrog. Na nekim mjestima imaće odmor, a planiraju da kada pređu granicu prenoće i odmore u manastiru Piva.
Svi oni koji kreću na ovaj put, uzeli su godišnje odmore kako bi ispunili ono što su zaželjeli. Podršku imaju od svih.
– Bukvalno smo se odlučili u pet minuta na ovo. Inače nam je bila želja da idemo u taj poduhvat, a sveštenik nam je rekao da bi bilo lijepo da se taj put nekome namijeni. Prva osoba koja nam je pala na pamet bio je Aleksandar – priča Vladimir.
Nije jednostavno prepešačiti 400 kilometara, pa su pripreme svakodnevne i jake i traju odavno. Većina njih su sportisti, pa im napor nije stran. Oni koji nisu u sportu, od septembra se spremaju.
-Svaki dan prelaze po desetak kilometara. Sada smo fizički spremni, psihički svakako jesmo. Samo još da Bog da, da sve prođe kako treba – kaže nam Vladimir pred sami put.
Aleksandar se nakon nesreće liječio u Univerzitetskom kliničkom centru RS u Banjaluci i imao je više operacija vratnih pršljenova. Liječio se i u Zavodu “Dr Miroslav Zotović”, a onda je premješten u kliniku u Novom Sadu.
Skoro cjelodnevna rehabilitacija, pomak je vidljiv, a da bi Aleksandar što prije mogao da stane na noge, porodici je svaka pomoć dobro došla za nastavak liječenja i vježbi. Za njega svi kažu da je veliki borac koji je spreman na sve samo da dobije ovu bitku.
