Danima već rublja pada, berze i investitori su nervozni, cijena barela se kreće na nivou od oko 100 dolara. Rusija svaki dan trpi sve veće sankcije koje udaraju na Putinovu ekonomiju sa više strana i po više osnova.
S tim u vezi Rusija se odlučuje i na drakonske mjere, neke i nikad viđene u ovoj zemlji, te je istovremeno i pitanje da li se Putin baš i pripremio za sankcije ovakve vrste, te koliko dugo tamošnja ekonomija može da izdrži.
Neki bi rekli da se možda nije računalo da će rusko-ukrajinski rat potrajati duže od pet dana i da mnogo toga ukazuje da je ruska ekonomija i bila spremna na otpor koji ne bi mnogo duže trajao od jedne nedjelje.
Pojedine ruske banke izbačene su iz SWIFT, ruskim avio – kompanijama je zabranjeno da ulaze u vazdušni prostor mnogih evropskih zemalja. Mnoge evropske kompanije napuštaju megalomanske projekte koje su planirale sa ruskim gigantima. Mnoge i izlaze iz vlasničke strukture ruskih kompanija. Zaplijenjena je i imovina pojedinih Rusa.
Sjedinjene Američke Države preduzimaju hitne mjere kako bi zabranile transakcije američkim dolarima s ruskom centralnom bankom i potpuno blokirale ruski fond za direktna ulaganja.
– EU će voditi totalni ekonomski i finansijski rat protiv Rusije, najavio je francuski ministar finansija.
Jučerašnja odluka centralne banke Rusije da podigne referentnu kamatu sa 9,5 na istorijski rekordnih 20 odsto, neočekivana je za mnoge. Kažu to će Ruse mnogo da košta – biće veće kamate, ali i cijene, a visoka inflacija uz mnoge druge zabrane ozbijan su udar koji trpi prvo privreda, a onda i građani.
Odmah potom Putin je potpisao i ukaz o primjeni specijalnih ekonomskih mjera protiv SAD i država koje su im se pridružile. Ukaz predviđa da učesnici u spoljnoekonomskoj djelatnosti moraju da prodaju 80 odsto deviznih sredstava dobijenih iz inostranstva od 1. januara ove godine.
A, prethodno je Putin tvrdio da su njihove banke prošle sve stres testove, da će trgovinu okrenuti ka drugim velikim zemljama, poput Kine. Vlada je, tvrdili su, spremna i za odbranu nacionalne valute i pomoć likvidnosti kompanija.
– Nema nikakve dileme da će ruska ekonomija da pretrpi štetu. I to dvostruku – rekao je i izjavi za Biznis Telegraf Ljubodrag Savić, profesor i ekonomski analitičar.
Prema njegovim riječima posljedice po rusku ekonomiju biće trostruki veći troškovi zbog rata, veći troškovi zbog SWIFT, uticaj sankcija.
– Prvo veći troškovi će biti jer zemlja ima povećana izdvajanja za ratno dejstvo. Rusija ima svega, ali za njih je ovo teret. Osim toga, Rusija se suočava sa sankcijama. Razumijem da Zapad ima ideju da baci rusku ekonomiju na koljena, ali to će uticati i na Njemačku, ali i na ostale, ukoliko na primjer, sankcije odu i na gas. A da li će baš tako biti, nisam siguran da neće. Pitanje je u kojoj mjeri, kaže Savić.
Kako ističe zbog isključenja pojedinih ruskih banaka iz međunarodnog sitema SWIFT, biće uvećani troškovi zbog naplate novca zaobilaznim putem.
– Dalje, osim troškova vođenja rata koji nije jeftin, naročito za ruske prilike, biće kolebanja na berzi, ali važno za Ruiju, ta kolebanja nisu u jednom pravcu, nego idu i gore i dolje – kaže ekonomista.
Savić ukazuje da će i ruske kompanije, kako koja, imati poteškoća.
– Rusija generalno pravi zaokret, kada se je riječ o njenim glavnim prihodima, nafti i gasu. Za njih neće biti prevelikih problema i ako Evropa prestane da ga kupuje. Cijeli problem se sveo na poslovanje ruskih banaka, zaplijenu imovine, a sada i SWIFT. Probali su mnogi da naprave sličan sistem, pa se priključilo malo zemalja. Ovo je ipak sistem za cijeli svijet. Prekid za Ruse znači da će proces trajati duže, troškovi će biti veći. Činjenica je da Nijemcima treba ruski gas, Rusima njemačke pare. Vidjećemo dokle će sankcije da idu, navodi on.
Dodaje da će i Evropa da tek da se nađe u problemu.
– Kako će građani da dožive poskupljenje, a onda i eventualnu nestašicu gasa? Kada dođe do toga da li će biti hladna zima, i da li će imati novca da se gas plati, neće biti ljubavi prema jednoj ili drugoj strani, već samo interes -kaže.
